Dijalog

Podsticaji kriti~koj misli

Me|unarodni skup "Integracija i tradicija", Beograd, 13-14. decembar 2002.

U organizaciji Instituta za filozofiju i dru{tvenu teoriju u Beogradu je 13. i 14. decembra odr`an me|unarodni skup "Integracija i tradicija", na kojem je u~estvovalo ~etrdesetak gostiju iz zemlje i inostranstva.
Osnovna zamisao skupa bila je da se kriti~ki propitaju pojmovi integracije i tradicije koji se, u uobi~ajenoj upotrebi, naj~e{}e shvataju kao me|usobno suprotstavljeni, posebno u dru{tvima poput na{eg koje, tragaju}i za izlazom iz produ`ene i vi{estruke krize, ujedno traga za putevima svog povratka u svet. Ta suprotstavljenost sa~injava zajedni~ko tlo ina~e suparni~kih vizija budu}nosti Srbije: dok "tradicionalisti" smatraju tradiciju ne~im po sebi vrednim, a procese regionalne i globalne integracije pretnjom su{tinskom narodnom identitetu, "integracionisti", obratno, smatraju tradiciju ne~im lo{im i nazadnim, {to u procesima pribli`avanja Evropi i svetu treba ostaviti za sobom. No, i jedno i drugo stanovi{te polazi od na~elne suprotstavljenosti ovih pojmova, po na~elu "ili/ili". Najve}a vrednost ovoga skupa bila je upravo u tome {to je ta logika isklju~ivanja bila uglavnom odsutna, a navedena nepomirljiva i upro{}ena stanovi{ta jedva da su imala svojih zastupnika. Naprotiv, ve}ina izlaganja i priloga diskusiji i{la je u pravcu onoga {to je Lino Veljak - porede}i prividan izbor "integracija ili tradicija" sa izborom izme|u {krtosti i rasipnosti - nazvao "raskrinkavanjem la`nih alternativa". U skladu s tim, osnovna poruka ~itavog skupa glasila bi: niti je tradicija ne{to izolovano i za svagda dato - jer i sama nastaje kroz talo`enje kolektivnih iskustava, uklju~uju}i i iskustva ranijih povezivanja i razmena sa drugima - niti integracija bez tradicijâ ima smisla, jer se u odsustvu zasebnih zajednica, koje su to {to jesu zahvaljuju}i sebi svojstvenim tradicijama, i nema {ta integrisati.

budu}i da je, posle niza istorijskih rezova, "tranzicija postala njena tradicija". Na primeru srpskog jezika i knji`evnosti iz perioda baroka, Svetlana Kara|ozova iz Sofije ukazala je na ~injenicu da elementi jednom preuzeti iz drugih kultura po~inju da funkcioni{u kao sastavni delovi onoga {to se potom prepoznaje kao integralna nacionalna tradicija. Ideji na~elne stati~nosti i konzervativnosti pojma tradicije Denisa Kera iz Praga je suprotstavila izgradnju moderne evropske tradicije koja se, posle Francuske revolucije, u bitnom smislu konstitui{e upravo kao tradicija promene.
U vezi sa problemom pluralizma
tradicije, ukazano je na ulogu intelektualnih i politi~kih elita koje vr{e selekciju elemenata koji }e, u datom

trenutku, sa~injavati "pravu" nacionalnu tradiciju. Na osnovu nalaza istra`ivanja ud`benika u upotrebi tokom 90-ih u BiH, Hrvatskoj i Srbiji, Alija Hod`i} je pokazao kako postjugoslovenske politi~ke elite "~iste" socijalizacijske sadr`aje namenjene budu}im pokolenjima od inorodnih sastavnica, kako bi etni~ki ~istim slikama nacionalnih knji`evnosti osna`ili legitimacijsku osnovu svoje etnokratske vlasti. Nenad Dimitrijevi} je tako|e istakao presudnu ulogu elita, isti~u}i neophodnost uspostavljanja osnovnog dr`avno-politi~kog okvira u Srbiji. Ovaj je okvir, po njegovom mi{ljenju, nu`an preduslov za gra|enje novog, kriti~kog odnosa prema tradiciji, nasuprot onoj vrsti odnosa koja je preovla|ivala za vreme Milo{evi}evog re`ima, kada je tradicija, instrumentalizovana zarad nasilne homogenizacije unutar nacionalnog korpusa i podsticanja neprijateljskog stava prema drugima, umesto integrativnih imala dezintegrativne u~inke. No, za raskid sa "lo{om" tradicijom, osim kriti~kog stava, potrebno je i negovanje jednog druga~ijeg - tolerantnog i dijalo{kog - na~ina govora, o ~emu svedo~i prilog Gordane \eri}, koja je analizirala sli~ne diskurzivne strategije primenjene na obe strane nedavne polemike o novoj kulturnoj politici u Srbiji.
Navedena razmatranja ve} upu}uju na jedan od dva osnovna nivoa na kojima je razmatran i drugi klju~ni pojam, integracija: re~ je o nivou unutra{nje integracije dr`ave ili dru{tva, posebno vi{enacionalnog i vi{ekulturnog. U tom tematskom sklopu, izdvaja se, opet, nekoliko problema. Jedan je pitanje na~ela koje se uzima kao osnova pripadnosti i kao temelj jedinstva zajednice (recimo, izbor izme|u etni~kog i gra|anskog); o tome su govorili gost iz Rumunije Ovidiu Karajani, zatim Slobodan Divjak, Svetozar Stojanovi} i Vladimir Cvetkovi}. Drugi je problem najprikladnijeg institucionalnog modela dr`avne organizacije (Jovan Kom{i}, Neboj{a Popov, Petar Emil Mitev iz Bugarske). Tre}i je problem integracije trajno marginalizovanih grupa, kao {to su Romi, u mati~no dru{tvo (Petra Hoblaj, Zagreb, te Bo`idar Jak{i}). ^etvrti aspekt se ti~e mogu}nosti unutra{nje integracije nastaju}eg dru{tva ujedinjene Evrope, koja, po mi{ljenju nekoliko u~esnika ([tefan Zorgner iz Nema~ke, Evangelos Mucopulos iz Gr~ke, Irina Dereti}), treba da se vrati nekim osnovnim vrednostima anti~kog gr~kog polisa.
Drugi nivo integracije odnosi se na procese evropske i globalne integracije. U tom kontekstu, ukazano je na pretnju koju ovi procesi, zbog nejednake politi~ke mo}i i ujedna~avaju}eg dejstva tehnolo{kog razvoja, predstavljaju za posebne identitete (Radivoje Kerovi} i Miroslav Drini} iz Banjaluke). Gost iz SAD Vilijem Mekbrajd istakao je ulogu interesa multinacionalnih kompanija u procesu globalizacije, ~ija velika ekonomska mo} sada prerasta u nekontrolisanu i nedemokratsku politi~ku mo}, nazivaju}i tu opasnost "novim Levijatanom".
Na kraju, me|u postignu}a ovoga skupa treba ubrojati i to {to je, uprkos politi~kom naboju koji nose njegovi klju~ni pojmovi, uspeo da izbegne recikliranje ove{talih fraza i praksu prividnog dijaloga u kojem je va`nije markirati sopstvenu politi~ku poziciju nego podsta}i sebe i druge na razmi{ljanje.

Ivana Spasi}

Kultura: Poslednji film @ivojina Pavlovi}a

Dijalog: O "Kolubari", i dalje