Dijalog

O "Kolubari", i dalje

Kada se pitanje {trajka radnika "Kolubare", koji je prethodio demokratskim promenama u Srbiji, posmatra sa ove vremenske distance mo`e se sa mnogo manje euforije a sa mnogo vi{e realnosti govoriti o tome da je to bio politi~ki {trajk radnika "Kolubare", koji je samo ubrzao ne{to {to je bilo neminovno: pad nedemokratskog re`ima, bez mnogo represije i krvi. Bez obzira {to mi volimo da preuveli~avamo sopstvenu ulogu i da pravimo mitologiju od odre|enih doga|aja, ja na ~itav doga|aj gledam kao na unapred isplaniranu akciju, koja ni u kom slu~aju nije potekla iz redova radnika niti sindikata. Te tvrdnje }u potkrepiti sa nekoliko ~injenica.
Dan uo~i po~etka {trajka, oglasio se u javnosti Odbor sindikata povr{inskih kopova "Kolubare" i zatra`io da se priznaju rezultati izbora. Po{to je rukovodstvo Sindikata radnika EPS-a bilo pod potpunom kontrolom vladaju}e koalicije, ovakvo politi~ko "istr~avanje" sindikalista sa kolubarskih kopova nije nai{lo na razumevanje ve}ine ~lanova rukovodstva Sindikata radnika EPS-a. [ta je su{tinski zna~ilo politi~ko "iskakanje" sindikalaca sa kopova, koji su organizaciono pripadali sindikalnoj organizaciji "Kolubara", koja je tako|e bila pod jakom kontrolom SPS-JUL koalicije i ~iji su glavni sindikalisti bili poverenici tih partija zadu`eni za rad u sindikatu? To iskakanje je, po mojoj analizi, pokazalo prve pukotine u do tada naoko monolitnoj strukturi vlasti, pa su pojedini va`ni ljudi re`ima (tu pre svega mislim na direktore u "Kolubari") koriste}i usluge sindikata po~eli polako da okre}u le|a fakti~ki pora`enom i grogiranom Milo{evi}u.
Prestrojavanje va`nih ljudi biv{eg re`ima u "Kolubari" i Lazarevcu po~elo je, po mom mi{ljenju, ve} u jutarnjim satima 25. septembra, kada su se znali rezultati izbora. Pronicljivi i dovoljno bogati pripadnici oligarhije sa svih nivoa tra`ili su novog za{titnika svog ste~enog kapitala, a Milo{evi} je za njih odjednom postao gubitnik koga treba odbaciti. A znamo da niko kao na{ mentalitet ne odbacuje tako `estoko nekoga ko je do ju~e bio simbol mo}i.
Veliko iskustvo koje sam stekao kod organizacije ve}eg broja {trajkova od 1992. govori u prilog mojoj tezi da je {trajk u "Kolubari" mogao biti organizovan samo od strane poslovodstva, dakle samo onda kada ono po{alje "mig" sindikatu da krene u {trajk. Sindikat, odnosno rukovodstvo sindikata u "Kolubari" ni pre {trajka, a ni sada nije izgradilo autonomnu, nezavisnu organizaciju koja bi bila u stanju da izvede pravi {trajk, ve} se jo{, ovde u "Kolubari", od strane kvazisindikalnih lidera, upotrebljava termin "obustava rada".
I pored toga {to je {trajk u "Kolubari" neposredno podstaknut u lokalnom DOS-u, mislim da su se svi konci povla~ili iza scene, da je ~itava operacija vo|ena daleko izvan Lazarevca i "Kolubare", a uz pre}utnu saglasnost pojedinih najvi{ih rukovodilaca u RB "Kolubara", tako da je relativno lako do{lo do zaustavljanja kopova od Polja "D", do "Tamnave-zapadno polje". Sindikat je tu igrao potpuno marginalnu ulogu i samo je iskori{}en da bi se obezbedio kakav-takav legalitet u su{tini ~istog politi~kog {trajka. Po{to je zaustavljanje bagera i mehanizacije izvr{eno u ve~ernjim ~asovima u petak, 29. 09. 2000, bilo je veoma te{ko odr`ati {trajk do ponedeljka, 2. 10. 2000, kada je od strane DOS-a bila planirana generalna obustava rada u ~itavoj Republici. Bilo je o~ekivano da "ranjena zver" odgovori represijom, ali, po mom dubokom uverenju, stvar je ve} bila odra|ena i u delovima represivnog aparata, pa je {trajk rudara "Kolubare" samo doprineo da se ta mo}na ma{inerija potpuno slomi i da se time otvori prostor za pad Milo{evi}evog re`ima, uz potrebnu kriti~nu masu od 500-700 000 ljudi, koja se okupila 5. oktobra 2000. u Beogradu.
Na pitanje da li su radnici subjekt dru{tvenih promena i da li shvataju da je njihova uloga bila zna~ajna ne samo u pomenutom doga|aju, ve} i u postmilo{evi}evskom periodu, ja sam na osnovu svakodnevnog prakti~nog sagledavanja slobodan da ka`em da ne samo da nisu, ve} se kod ve}ine radnika dobro "primila" ona ~uvena Milo{evi}eva misao: "Ja nemam nameru ni{ta da menjam". Radnici "Kolubare" su, u stvari, samo izabrali novog vo|u, mesiju, koji, po njima, ne}e dozvoliti put ka tranziciji, koji }e spre~iti restrukturiranje u rudarskom basenu "Kolubara" i tako spasiti radnike "Kolubare"!!! U prilog ovoj tezi idu i rezultati predsedni~kih izbora u Lazarevcu, gde je Ko{tunica dobio toliko glasova koliko nije ni Milo{evi} u vreme svoje najve}e mo}i.
[to se ti~e odnosa radnika prema sindikatu, on se ne{to veoma malo promenio, ali samo u toj meri da sada postoje i alternativni sindikati, pa u RB "Kolubara" trenutno postoje tri sindikata, od kojih je i dalje ubedljivo najbrojniji Sindikat EPS (mada to pristupnicama nije pokazao) pa se jo{ uvek manipuli{e brojem ~lanova sindikata. Za{to "Nezavisnost" nije na{la upori{te u "Kolubari"? Razlozi le`e u tome {to ovde radnici jo{ uvek ne smatraju da im je sindikat uop{te potreban. Oni su vi{e od decenije `iveli u ube|enju da im Milo{evi} daje dobre plate kao naknadu za visoku proizvodnju, a da neki zagovornici nezavisnog sindikata samo smetaju da drug Sloba ne ponudi i ve}u platu. Malo toga se u shvatanju i danas, dve godine posle promena, promenilo u svesti radnika u "Kolubari" od kojih je, prema nekim procenama, oko 70% polutana, odnosno jednom nogom su u preduze}u a drugom na svom imanju. Njih sindikat i razvoj sindikalnog pokreta veoma malo zanimaju.
Kada razgovarate s radnicima "Kolubare" o neophodnosti stvaranja autonomnog, nezavisnog sindikata, oni ~esto postavljaju pitanja tipa: "A {ta mi nudi va{ sindikat, mo`e li va{ sindikat da me spasi od otpu{tanja". Neki sindikalisti im bogami tako ne{to i nude, {ire}i im iluziju da ne}emo dati "Kolubaru", ba{ kao {to su ~elnici biv{eg re`ima govorili da ne}e dati Srpsku Krajinu i Kosovo.
Zbog svega navedenog smatram da svako mistifikovanje {trajka radnika "Kolubare" samo nanosi {tetu razvoju sindikalnog pokreta koji se ovde jo{ zasniva na populizmu, sa velikim deficitom solidarnosti i razumevanja za druge kategorije zaposlenih. Od radnika "Kolubare" za potrebe politike dugo je stvaran mit, ~esto je proizvodnja od 25-30 miliona tona uglja kori{}ena u predizbornim kampanjama, ali niko od politi~ara nije hteo da ka`e da za takvu proizvodnju ne mo`e ostati 16 000 zaposlenih. Onaj ko to bude saop{tio rizikova}e svoj stru~ni, politi~ki ili sindikalni rejting.
Dve godine posle {trajka radnika "Kolubare" nisu donele neke ve}e promene u odnosu radnika prema sindikatu, prema dru{tvenim reformama, pa smo mi jo{ uvek vi{e Srbi nego {to smo radnici.

Dragan Vesi}
Regionalni poverenik Granskog sindikata hemije,
nemetala, energetike i rudarstva "Nezavisnost"

Dijalog: Podsticaj kriti~koj misli

Polemika: Jedan pre}utani doga|aj