Polemika

Jedan pre}utani doga|aj

Na srpskoj politi~koj sceni u postmilo{evi}evskom periodu dogodilo se mnogo incidenata, afera i skandala neprimernih za novu demokratsku i reformsku vlast koja pretenduje da Srbiju uvede u Evropu, me|unarodne institucije i uop{te u civilizacijske tokove i standarde savremenog sveta.
Me|utim, pre desetak dana desilo se ne{to neo~ekivano, neverovatno i prosto nezamislivo. Naime, premijer Zoran \in|i}, sa grupom ministara, pozvao je na razgovor predstavnike nevladinih organizacija iz Beograda. Me|u pozvanima nije bilo dve najuticajnije, najpoznatije, najzna~ajnije i u javnom i politi~kom `ivotu, u poslednjih 10 godina, najprisutnije i najaktivnije nevladine organizacije: Fond za humanitarno pravo, ~iji je direktor Nata{a Kandi} i Helsin{ki odbor za ljudska prava, ~iji je predsednik Sonja Biserko. Gospo|e Kandi} i Biserko i nevladine organizacije koje vode izrasle su u protekloj deceniji u simbol borbe za ljudska prava i kao takve poznate su {irom sveta.
Odluka premijera \in|i}a da ignori{e Fond za humanitarno pravo i Helsin{ki odbor za ljudska prava predstavlja prvorazredan politi~ki skandal sa dalekose`nim i vrlo nepovoljnim posledicama na ukupni politi~ki `ivot Srbije, posebno na uspeh demokratske, reformske i evropske opcije. Pre svega, ova odluka premijera \in|i}a predstavlja nepoliti~ki, nedr`avni~ki, nediplomatski i u krajnjem slu~aju nekulturan ~in.
Drugi, daleko ozbiljniji aspekt ovog poteza predstavlja \in|i}evo obja{njenje zbog ~ega na sastanak nije pozvao predstavnike Fonda za humanitarno pravo i Helsin{kog odbora za ljudska prava. To \in|i}evo obja{njenje, prema sredstvima javnog informisanja, glasi:
"Za Vladu Srbije zna~ajne su nevladine organizacije koje imaju neposredan kontakt sa gra|anima. Nama su potrebne nevladine organizacije koje mogu da urade ono {to mi ne mo`emo, a ne one koje samo imaju mi{ljenje o raznim dru{tvenim problemima. Ne trebaju nam politi~ki konsultanti, jer u Srbiji ionako ima previ{e poglavica, a malo Indijanaca".
Odavno se nije ~ulo neistinitije, nadmenije i banalnije obja{njenje, tuma~enje ili bilo kakva izjava politi~ara o nekom politi~kom fenomenu.
Nema u Srbiji ni vladine, ni nevladine, ni bilo koje druge organizacije koje mogu da se pohvale tako brojnim, bliskim i uspe{nim kontaktima sa gra|anima kao {to mogu Fond za humanitarno pravo i Helsin{ki odbor za ljudska prava. Primera za njihov neposredan kontakt sa gra|anima ima toliko da bi za nabrajanje trebao feljton, a ne jedan tekst. Fond za humanitarno pravo se konkretno, za svaki pojedina~an slu~aj povrede ljudskih prava anga`ovao uzimanjem detaljnih podataka od stranke, obra}anjem nadle`nim institucijama, izdavanjem saop{tenja, pokretanjem sudskih postupaka za za{titu povre|enih prava preko advokata (besplatnih za stranku) kao i odbrane preko advokata u krivi~nim - politi~kim predmetima. U vreme kada je 2000 kosovskih Albanaca bilo u srpskim zatvorima, jedina pomo}, nada i uteha tim ljudima i njihovim porodicama bio je Fond za humanitarno pravo. Fond je imao zna~ajniju ulogu i od me|unarodnog Crvenog krsta, jer su porodice o svojim najbli`im dobijale ta~nija i preciznija obave{tenja od Fonda kada nisu znali da li su im najbli`i srodnici uop{te u `ivotu. Fond je tim arestiranim Albancima upu}ivao pakete, anga`ovao advokate, obezbe|ivao posete advokata i to ~ak i trojice advokata Albanaca. Fond je organizovao odbranu okrivljenih aktivista Otpora, dr`ao tribine {irom Srbije u znak podr{ke i za{tite li~nih prava pripadnika Otpora, podnosio tu`be za naknadu {tete zbog privo|enja otpora{a u policiju, snimanja, uzimanja otisaka prstiju, nezakonitog pozivanja i zadr`avanja u prostorijama policije i drugog maltretiranja. Na kraju, Fond za humanitarno pravo objavio je izuzetno zapa`enu, dokumentovanu, informativnu i preglednu studiju o aktivnostima Otpora. Veliku pa`nju Fond je posvetio i prisilno i nezakonito mobilisanim izbeglicama, uklju~uju}i i pomo} advokata u pisanju tu`bi za naknadu {tete. Zatim, Fond je razvio veliku aktivnost za za{titu gra|ana nad kojima je primenjena policijska tortura, potom za pravnu i svaku drugu pomo} porodicama otetih Bo{njaka, gra|ana Srbije, iz autobusa u

Sve izlo`eno vrlo dobro je poznato Zoranu \in|i}u koji je skoro 30 godina pripadao beogradskoj alternativnoj sceni. Ali Zoran \in|i}, kao pragmati~an politi~ar, uo~ava ubrzanu i sveobuhvatnu nacifikaciju srpskog dru{tva u kojem se kao moralne vertikale srpskog naroda uspostavljaju i promovi{u Nedi}, Ljoti} i Nikolaj Velimirovi}, slave, {tite i veli~aju ratni zlo~inci, pa mu se u~inilo da je distanciranje od Nata{e Kandi} i Sonje Biserko, prononsiranih neprijatelja memorandumske, nikolajvelimirovi}evske i nebeske Srbije, dobar politi~ki potez.
Me|utim, nije jasno, nerazumljivo je i duboko uznemiravaju}e i onespokojavaju}e }utanje alternativnog Beograda o ovom nesvakida{njem i vrlo ozbiljnom ispadu jednog od dvojice najvi{ih srpskih politi~ara, pogotovo kada se zna da je drugi ve} dugo i duboko u nikolajev{tini i "nebeskim" sferama.

Dragoljub Todorovi}, advokat

Dijalog: O "Kolubari", i dalje

Hronika: Razja{njenje