[ta posmatrati na Suncu

Sunce zra~i u veoma {irokom delu elektromagnetnog spektra:u oblasti gama-zra~enja, rentgenskoj, ultraljubi~astoj, vidljivoj, infracrvenoji radio - oblasti. Posmatranjima je dostupna samo Sun~eva atmosfera kojase uslovno deli na tri sloja me|u kojima ne postoje o{tre granice: fotosferu,hromosferu i koronu. Sva tri ova sloja su vidljiva u vizuelnom delu spektra.

Fotosfera je donji sloj debljineoko 300 km. Vidljiva je u obliku sjajnog `utog diska. Njen sjaj je najve}iu centru, a postepeno opada prema rubovima diska.

Hromosfera je srednji sloj Sun~eve atmosfere. Prostirese na visini do tri hiljada kilometara. Vidljiva je kratkotrajno za vremetotalnih pomra~enja Sunca kao svetli crvenkasti prsten oko Meseca.

Korona najvi{i sloj Sun~eve atmosfere koji se prostirei do nekoliko radijusa Sunca. Odlikuje se malom gustinom, visokom temperaturomi veoma slabim sjajem koji iznosi oko milionitog dela sjaja fotosfere ilipolovine sjaja punog Meseca. Donji, sjajniji, slojevi korone se mogu posmatratisvakodnevno, a krajnji, gornji slojevi korone su vidljivi samo za vremetotalnih pomra~enja. Forma korone, sjaj i razmere se znatno menjaju sapromenom aktivnosti Sunca. U trenucima mirnog Sunca korona je slabo izra`ena,elipsastog oblika i izdu`ena du` ekvatora. U periodu poja~ane aktivnostikorona je veoma izra`ena i kru`nog oblika.

Sun~eva atmosfera se odlikuje stalnim dinami~nim procesima.U vidljivom delu spektra mogu}e je posmatrati slede}e pojave:

Sun~eve pege su najuo~ljivije pojave na Sun~evom disku.Posledica su jakih lokalnih magnetnih polja u fotosferi. Temperatura imje ni`a za oko 1500° od okolne fotosfere. Mogu biti razli~itih linearnihdimenzija, od 0°.5 do 40° heliocentri~nog ugla. Vrlo sitne pege nazivajuse pore.

Kada pege dostignu dimenzije preko 40 000 km, videse sa Zemlje slobodnim okom bez opti~kih instrumenata. Pege se obi~no sastojeod tamnijeg dela koji se zove senka (umbra) i manje tamnog dela koji opasujesenku i zove se polusenka (penumbra). Senka ima granularnu strukturu (sli~nufotosferskoj granulaciji), dok polusenka ima vlaknastu strukturu. Ponekadse mogu posmatrati i sjajni mostovi koji dele senku na dva dela ili vi{enjih.

Pege se naj~e{}e pojavljuju u grupama, ali se javljujui usamljene. Mogu imati povr{inu od jednog do nekoliko hiljada milionitihdelova Sun~eve polusfere. @ivotni vek pega se kre}e u rasponu od nekoliko~asova do nekoliko meseci. Pojavljuju se u dve, u odnosu na ekvator simetri~nezone na Suncu, u rasponu 5-45° heliografske {irine. Vrlo retko se javljajuna {irinama ve}im od 50° i u neposrednoj blizini ekvatora.

Granule su osnovni strukturnielementi fotosfere vidljivi teleskopom. Za njihovo posmatranje je potrebaninstrument sa kvalitetnom optikom i izvrsni atmosferski uslovi. Granuledaju Sun~evoj povr{ini izgled ka{e koja se kuva. Nastaju kao posledicakonvekcionog kretanja toplijih gasova ka povr{ini, gde se hlade i vra}ajuu dublje slojeve fotosfere. Pre~nik im je oko 1500 km, a traju oko 10 minuta.Granule se najbolje vide u centralnoj zoni Sun~evog diska i sve slabijeka rubu, gde u potpunosti prestaju biti vidljive.

Fakule su svetle oblasti u fotosferi.Vezane su sa slabim magnetnim poljima i sjajnije su od okolne fotosfereu proseku za 20%. U vidljivom delu spektra vide se samo u blizini rubovadiska (na rastojanju 30-40°), zahvaljaju}i zatamnjenju rubnih delova diska{to dovodi do poja~anja kontrasta. Fakule su tesno povezane sa pegama.Sve pege se javljuju u fakularnim poljima, mada postoje fakule bez pega(oko 10% ukupnog broja). Kao i pege, fakule se javljaju u simetri~nim zonamana obe Sun~eve polusfere. Za razliku od pega, zone njihovog prostiranjasu ne{to {ire. Pored toga, fotosferske fakule se mogu posmatrati i u bliziniSun~evih polova, naj~e{}e za vreme minimuma Sun~eve aktivnosti. @ivotnivek fakula bez pega traje oko dva meseca, a fakule sa pegama mogu trajatii vi{e meseci.

Erupcije(bljeskovi) se mogu posmatrati u vidljivom delu spektra samo u izuzetnimprilikama. Vrlo sna`ne erupcije se javljaju naj~e{}e u vreme vrlo visokeaktivnosti Sunca. U amaterskoj praksi, erupcije se obi~no uo~avaju slu~ajnoprilikom posmatranja drugih pojava na Suncu.

Protuberance se mogu posmatratiuz pomo} koronografa ili za vreme totalnih pomra~enja, kada se vide u oblikusjajnih pramenova materije koja izlazi iz hromosfere.

Na Sun~evom disku se mogu posmatrati u veoma retkimtrenucima i Merkur i Venera. Merkurovih prolaza ima 10 u 88.5 godina, aVenerinih ~etiri u 243 godine. Slede}i Merkurov prolaz bi}e 1999, a Venerin2004. godine.

Zadaci za samostalan rad

Pitanja