Ide Hasan svojom stazom.  
U ruci glavu nosi,  
a gospodarica sunovrata  
kneginja bola, gospodja Strava,  
jezdi nebeskim kocijama  
i nize vijence od glava  

pa porucuje vijekovima:  

O, pocujte, odvazni vijekovi!  
Dangubite cekajuci ljude.  
Upamtite moje svjedocenje -  
ljudi su mrtvi, zato se ne bude!  
 
 
 

Smrt Hasana Kaimije 
 

Ide Hasan svojom stazom.  

Dodje Iskusenje  
i pita bojis li se Hasane?  
Ne bojim.  
A bola Hasane?  
Ne bojim.  
A Osvete Hasane?  
Ne bojim.  
A Ljubavi Hasane?  

Dodje Osveta  
i kaze podji sa mnom Hasane!  
Necu sejtane!  
Podji sa mnom Hasane!  

Dodje Strava  
i rece okreni se Hasane!  
A Hasan ide pravo.  
Okreni se Hasane!  

Dodje Mrznja  
i pita vidis li me Hasane?  
A Hasan ne divani.  
Vidis li me Hasane?  
A Hasan ne divani.  

Dodje Istina  
i kaze razmisli malo Hasane.  
"Ne prilazi mi , vidim ti lice"  

dodje Ljubav  
i rece - pokloni mi se Hasane!  
a on pade nicice.  
 

Ljubav te tvoja ubila!  
jauknu Sazaljenje  
a Hasan uze glavu  
i podize je sa zemlje.  

Tada nestade smijesne druzine  
a bijelo bljestavo svjetlo se javi  
i mogao je mirno gledati  
sebe kako hoda po travi.  
 

Rodjenje Hasana Kaimije 
 

Nema nikakvog posebnog znaka  
da ce ostati mirisne staze  
iza tog malog vlaznog djecaka.  

Doletje bolest i kaze daj ga!  
i tada prvi javi se znamen  
jer dodje Ljubav i uze dijete  
a majci skide sa srca kamen.  

Onda se javi snovidjenje,  
prstom svetaca pokaza stazu  
i dijete krenu iz Ukletog Carstva  
tragom Ljubavi ka izlazu.  
 

Boze, vjerujem u tvoju milost.  
Daj mi snage da izduram kaznu.  
Bojim se. Uplasio sam se jer sam se upleo u mrezu pitanja.  
Lagao sem jer sam slusao svoju sujetu.  
Tako sam nemocan ispred tvoga pogleda.  
Boze moj, molim se tebi slavom rijeci koje si mi podario.  
Ne napustaj moj dom!  
 

Hasan Kaimija uci jahati 

Srete ga Hrabrost pa rece - Stani!  
ratnik ces biti sine covjeka  
pokazacu ti mnoge vjestine  
a svijet je velik i tebe ceka.  

U tvome tijelu moja je snaga  
darujem ti je sine covjeka.  
Oruzje uzmi, skoci na konja  
i bices slavan sve dok je vijeka.  

I skoci dijete, uplasi vjetar.  
Djogo kopitom kamenje mrvi.  
Ali ne stigose do Budima  
nego do mutnog jezera krvi.  
 

Stigli smo - rece Hrabrost  
A gdje je vojska  
Nema vojske - rece Hrabrost  
A gdje je Budim  
Nema Budima - rece Hrabrost  
A cega ima  
Smrt,Hasane, Smrt  
 
 

Boze, vjerujem u tvoju milost.  
Pokazi mi tvoje staze. Molim se tebi  
koji si me obdario rijecima ljubavi.  
 

Hasan Kaimija ide da uci Nauke 
 

Srete ga Slava i rece - Stani!  
Zasto se samotnom stazom kreces,  
zivot postoji da ga slavis  
cini tako - umrijeti neces!  

Nauci Hasane ovu tajnu:  
sve je nastalo kao ljepota.  
Bjezi iz ove smrdljive bare  
i ne bori se protiv zivota.  

Daleko ti je varos Sofija  
a karavani rijetko prolaze.  
Zvjezdoznanci su te najavili  
i ucitelji tvoji dolaze  

da te nauce tajnoj nauci.  
O, pobjednice bola i straha,  
ne zaboravi, jednom rodjeni,  
ti si dijete i Krista i Allaha.  
Zato ustani i stvari spremi.  

***  

Gospodarica sunovrata  
kneginja bola gospodja Strava  
u lovackom domu Josipa Broza  
nize vijence od glava  
stavlja mu ih oko vrata  

pa porucuje vijekovima:  

O, pocujte, odvazni vijekovi,  
dangubite cekajuci ljude,  
upamtite moje svjedocenje -  
ljudi su mrtvi, zato se ne bude!