Novine obicno ne prave svoju bibliografiju; retko to cine i casopisi. Ali, sta je ovde, juce i danas obicno? Normalan zivot svakako nije. U traganju za odgovorima na mnoga pitanja o tome sta se ovde zaista desava neophodno je suocavanje sa slozenim i razlicitim iskustvima.
Rusenjem jednog opakog rezima, u jesen 2000. godine, cini se da je dosao kraj dugom stradanju i otvoren put za uklanjanje ne samo njegovih protagonista, nego i posledica i uzroka tragicnih zbivanja. Uslov za to je, medju ostalima, i razumevanje zbivanja, a ne samo sankcionisanje aktera. A da bismo razumeli ono sto se zbiva, i ono sto ce se zbivati, potreban je uvid u konkretna iskustva razlicitih aktera. Nadamo se da takvu potrebu imaju mnogi nasi saradnici i citaoci, i sama javnost. Republika, pak, ima i svoje razloge da podvuce crtu pod jedno burno razdoblje, da proceni sta je radila i uradila i u cemu bi bio smisao njenog daljeg izlazenja.
Buduci da je Republika u proteklih dvanaest godina i neposredno sudelovala u tim zbivanjima, na njenim stranicama nalazimo relevantna svedocenja o celom razdoblju. Stampani mediji, mada sve inferiorniji spram elektronskih, u nekim stvarima imaju izvesnu prednost – postojaniji su izvor za novinarska i naucna istrazivanja. Takve izvore mozemo smatrati opstim dobrom (res publica), a ne samo autorskim vlasnistvom jednog, ma koliko brojnog, kruga autora. Sticajem okolnosti da su u Republici svoje radove – analiticke i istrazivacke – objavljivali i novinari i naucnici, smatramo da bibliografski prikaz obilne gradje moze biti koristan kako za pouzdanu hroniku i rekonstrukciju minulih dogadjaja, tako i za dalja istrazivanja. Dabome, rec je samo o jednom izvoru podataka, kojem valja dodati druge izvore, medju kojima se nalaze i ostali stampani, a i elektronski mediji. Bez uvidâ u konkretna iskustva i njihovog kritickog razmatranja zbivanja, price o »tranziciji« i preuzimanju »svetskih standarda« izgledaju kao puka retorika i jalovi ritual.
I ranije je Republika povremeno pravila bibliografije za pojedina godista, zahvaljujuci pregnucima saradnika, najpre novinarke Nastasje Radovic, a potom iskusne bibliotekarke Marije Mesner. Povodom desetogodisnjice izlazenja lista, izdat je pregled–mozaik dotadasnjeg sadrzaja. Sada, u trinaestoj godini izlazenja, spremili smo bibliografiju za citavih dvanaest godina. Da bi ona bila pouzdan prikaz svega sto je u proteklih dvanaest godina objavljeno, a time i valjan oslonac za dalja istrazivanja, bilo je potrebno skoro godinu dana priljeznog rada. Za obavljeni posao zahvaljujemo iskusnim bibliotekarkama Radi Sabljakovic, Svetlani Nikolic, Branki Nogic, Ljiljani Stankovic, Mirki Vlajkovic i Ljiljani Prljincevic.
Za pripremu slozene gradje za stampu, zahvalnost dugujemo Nini Popov koja vec godinama predano priprema i oprema nas list za stampu.
Buduci da svega objavljenog ne bi ni bilo bez brojnih i razlicitih autora – novinara, naucnika, likovnih umetnika i prevodilaca – dugujemo im trajnu, iskrenu i toplu zahvalnost.