Dogadjanja

Kada ce Kosovo dobiti predsednika?

Ratni pobednici i stvaranje mira?

Na Kosovu se kao retko gde pokazuje istinitost teze da ratnim pobednicima ne treba ostaviti mir jer oni, ne znajuci drugacije, i u miru probleme resavaju onako kako su ih resavali u ratu. Ali, sta ako ratni pobednici ne zele ikom da prepuste mir? Cini se da je to danas, ali ce i sutra biti osnovni politicki problem Kosova. Naravno, uz ono poslovicno da politicke snage koje donesu nacionalno oslobodjenje ne mogu niti umeju da narodu donesu slobodu i demokratiju

Jedna zgrada u centru Pristine vec nekoliko meseci uzalud ceka svog prvog stanara. I jarbol na metalnoj ogradi koja okruzuje zgradu sa kojeg se jos uvek vije zastava Evropske unije uzalud ceka jednu drugu zastavu koju ce tu postaviti novi stanar i koja ce, bar simbolicno, predstavljati prvi dan albansko-kosovske drzavnosti. Ta zgrada je nekada bila muzej Kosova, a sada ce tu biti prva rezidencija predsednika Kosova. Naravno, pre useljenja, poslanici Skupstine Kosova treba da izaberu predsednika, a to, kako se ispostavilo, nije nimalo lako.
Tri meseca posle osvajanja prava da prvi put u svojoj istoriji dobiju najvise drzavne institucije gradjani Kosova jos uvek nemaju ni predsednika ni vladu, a nemaju ni nadu da ce u razumno vreme uspeti da rese probleme koje poslanike Skupstine Kosova sprecavaju da u broju vecem od polovine glasaju za bilo kojeg predsednickog kandidata. Tri pokusaja izglasavanja prvog coveka Kosova u periodu od mesec dana nisu donela konsenzus ljudi koji danas vladaju Kosovom.
Iako, manje-vise, ni za koga nije sporno da je on ako ne jedini, a ono daleko najozbiljniji kandidat za funkciju predsednika Kosova, Ibrahim Rugova predstavnik Demokratskog saveza Kosova (DSK, 47 poslanika u Skupstini), nije uspeo da obezbedi ni prostu vecinu u trecoj rundi glasanja, odnosno 61 glas. Posle zasedanja od 13. decembra 2001, kada je za njega glasalo 49 poslanika, na sednici od 10. januara 2002. organizovane su i dve nove runde glasanja. Glasacki listici su podeljeni prisutnim poslanicima (118 od ukupno 120), a predsednik parlamenta Nexhat (Nedzat) Daci (DSK) je posle prebrojavanja glasova saopstio da pojedini poslanici nisu postovali proceduru glasanja. U glasackim kutijama bilo je 80 glasackih listica, od kojih je 26 bilo nevazecih, dok su cetiri poslanika apstinirala. Dr Rugova je dobio samo jedan glas vise nego u prvoj rundi. Prema propisima o izboru predsednika, da bi kandidat bio izabran, morao je u prve dve runde da dobije vise od dve trecine glasova, ili 81 glas. Izvesnu nadu za Rugovu predstavljala je treca runda glasanja (i svaka sledeca) u kojoj je dovoljna prosta vecina. Verovatno je to bio razlog da predsednik parlamenta, kada je vec izgledalo da ce posle neuspesnog glasanja u drugom krugu prekinuti sednicu, ponovo, treci put, stavi na glasanje kandidaturu dr Rugove. Nije nista vredelo. Rugova je u tom krugu punom nade dobio tek jedan glas vise, 51.
"Nazalost, imamo neke parlamentarne grupe ili partije koje su de facto bojkotovale glasanje. Oni treba da glasaju kao poslanici. Mi treba da se naucimo demokratskom zivotu, treba da prihvatimo rezultate izbora, treba da idemo napred", rekao je nesudjeni predsednik nakon glasanja, nicim ne pokazujuci da bi on ili partija na cijem je celu mogli da promene stav.

Sta Albanci zameraju Rugovi?

Ibrahim Rugova je vec dugo stvarni lider kosovskih Albanaca, tako da problemi koje ima sa poslanicima Skupstine Kosova predstavljaju ne malo iznenadjenje cak i za dobre poznavaoce kosovskih prilika. Sta se dogodilo?
Rugova je zaista bio neprikosnoveni lider Albanaca i veoma je uspesno vodio "albanski brod" ka luci zvanoj nezavisnost. Problem je, kao i za vecinu gradjana ovog dela Evrope, napravio - Milosevic. Naime, posle dobijene saglasnosti od medjunarodne zajednice da u jednom ogranicenom vremenu i prostoru resi problem kosovskih Albanaca bez obzira na zrtve, Milosevic je pocetkom 1998. godine zapoceo zestoku oruzanu kampanju po principu "kill and burn" protiv "albanskih terorista" medju kojima je jos tada bilo nekoliko desetina sasvim malih devojcica i decaka, cak i beba, pa su i oni nemilosrdno pobijeni uz njihove dedove, oceve i striceve. Naravno, sve bi bilo u redu da se nas "Lord of the war" zaustavio onde i onda kad mu je naredjeno. Medjutim, opijen lakom pobedom i savetima svojih kosovskih gaulajtera, nacinio je "dribling vise". Sta se posle desilo manje-vise je poznato, ali je jedna od posledica promene politike "velikih sila" prema Kosovu bio odlazak Rugove. Njegova gandijevska borba za ciljeve Albanaca bila je dobra i pozeljna sve dok svet nije odlucio da promeni odnos prema Milosevicu. Onog casa kad je Milosevic postao "bad boy" Rugovina politika "step by step" odugovlacenja vise nije bila delotvorna ni pozeljna. Bila je to, doduse, dobra politika, ali je zahtevala vreme koje zapad vise nije imao ili nije zeleo da trosi. Na drugoj strani je stajao "strasni i neposlusni Milosevic" koji se ni od koga nije dao ni povesti ni poterati. Albanci su mogli da budu dobro oruzje koje ce doakati Milosevicu, ali ne sa Rugovom na celu, vec sa nekim drugim liderom.
Medjutim, kao i uvek kada se predugo igra na samo jednu kartu, druge nije bilo bas onda kada je bila najpotrebnija. Lidera koji bi zamenio "mekog" i umornog Rugovu na Kosovu nije bilo pa ga je trebalo napraviti. Izlaz je pronadjen u mladom komandantu-amateru Hasimu Taciju. Milioni i milioni raznih novcanica, najcesce zelenih, ulozeni su u kreiranje romanticnog imidza mladog i simpaticnog ratnika. I, zaista, za kratko vreme je stvoren novi lider. On je bio vodja koji je, umesto Rugovine mirnodopske, na albanski brod istakao ratnu zastavu i krenuo u borbu. Uz put su se nametnuli i jos neki ratni komandanti, kao komandant Metohije, Ramush (Ramus) Haradinaj.
Rugovin polozaj je dodatno komplikovan kidnapovanjem i javnim prikazivanjem Rugove uz Milosevica za vreme bombardovanja. Iako je svima, pa i njegovim politickim protivnicima, bilo savrseno jasno da je sve to cinjeno protiv njegove volje, i uz pretnju smrcu, Rugovini protivnici se jos uvek cvrsto drze teze da je u politici sve dozvoljeno, pa i koriscenje takvih nonsensa. Tako se Rugova pridruzio srpskom premijeru Djindjicu kome se isto tako zucno i gorljivo jos uvek zamera sklanjanje u Crnu Goru za vreme bombardovanja, iako je sasvim jasno da mu je ovde zivot bio u opasnosti.

Strazara, 1956.

Sve u svemu, ako prosecnog Albanca pitate sta je to sto on zamera Rugovi reci ce vam dve stvari. Prva je da je mek, a borba protiv Srba i ostalih neprijatelja jos nije zavrsena i trazi drugacijeg kormilara od njega, a druga je to sto se slikao sa Milosevicem.

Oslobodioci traze svoje

Na Balkanu, pa ni na Kosovu nista nije normalno i kako to na prvi pogled izgleda. Tako bi sudbina politicara Ibrahima Rugove bila sasvim obicna i mnogo puta vidjena da se prilike na Balkanu i Kosovu opet nisu promenile. Mekana revolucija u Srbiji, a narocito katastrofa Amerike od 11. septembra, definitivno su stavili tacku na mnoge stvari. Medjunarodna zajednica je ponovo revidirala stav i politiku na i prema Kosovu. Milosevic je uklonjen, ratne zastave savijene i sada je trebalo graditi mir, koegzistenciju sa malobrojnim Srbima i demokratsko Kosovo, bas ono za sta su kosovski instant lideri bili apsolutno nesposobni. Koincidencija ili ne, kao i godinu dana pred bombardovanje, drugog lidera nije bilo - osim Rugove. I, samo godinu dana posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma, Rugova je ne samo izvadjen iz muzeja vec je ponovo postao hit.
Medjutim, narod, a narocito balkanski narodi, nije nesto cime se moze tek tako komandovati i on obicno ne shvata i nije spreman da sledi nagle zaokrete svetskih centara moci. A, kao i obicno, na Kosovu se u punoj surovosti pokazalo pravilo: "Sto manja zemlja, to nagliji i beskrupulozniji zaokreti". To sto svetske politicke igre nisu prihvatili gradjani, to je manje vazno, ali te igre nisu naisle na razumevanje politickih lidera koji su to postali onda kada su svukli komandantske uniforme. Sto je rekao jedan kolega Albanac, svukli su uniforme, ali su zadrzali nacin resavanja problema. Njihov osnovni moto je da je politicki protivnik to - samo dok je ziv. S druge strane, oni su, a ne Rugova, Albancima na Kosovu "doneli slobodu", oni su, a ne Rugova, "porazili srpskog okupatora koji je ubio i spalio sve sto se ubiti i spaliti moze", oni su... oni su... I, naravno, po sindromu svih ratnika i oslobodilaca kojima je pripadao rat, stradanja i zrtve, i kosovski ratnici pretenduju na mir i na vlast u miru. Ako to ne moze milom i po pravu onda mora drugacije.
Politicka borba na Kosovu donela je, tako, nesto novo, medjualbanske sukobe i ubijanje politickih protivnika. Kada je u Malisevu, na vec davnim lokalnim izborima sa samo jednim poslanikom razlike, pobedila stranka dr Rugove, taj odbornik je, pre nego sto je odrzana konstitutivna sednica, ekspresno "upucan" i tako napravljena pat pozicija koja jos uvek traje. Prekobrojni odbornik je, na srecu, preziveo, ali se tek nedavno vratio sa lecenja. "Invalid je, bogalj" - tvrdi kolega Albanac - "ne valja ni Bogu ni ljudima. Podneo je ostavku na mesto odbornika i povukao se iz politickog zivota". Medju kolegama novinarima se odavno prepricava nesto sto bi trebalo da bude vic, a sto je u stvari surova stvarnost: "Bezbednije je biti Srbin u Pristini nego pristalica Rugove u Drenici". Da je to zaista tako govori tuzna sudbina coveka po imenu Smail (Smailj) Hajdaraj, poslanika i istaknutog aktiviste Rugovine partije, koji je nedavno (17. januara) brutalno ubijen na pragu svoje kuce. On se tako pridruzio Hakiju Ymeriju (Imeri), Shabanu (Saban) Manaju, Xhemailu (Dzemailj) Mustafi, Ismetu Raciju i Besimu Dajakuu, petorici istaknutih clanova i predstavnika te partije u raznim telima koji su ubijeni u poslednje tri godine. Nijedno od tih ubistava jos uvek nije rasvetljeno.
Ibrahim Rugova je povodom ubistva svog saradnika izjavio da su poslanika Hajdaraja ubili oni zlocinci koji su bili i koji su i danas protiv izgradnje institucija Kosova. "Ubili su ga oni koji ne zele uspostavu reda i demokratskog poretka i zakona na Kosovu. Kratko receno, ubili su ga oni koji su protiv slobode i nezavisnosti Kosova. Dakle, to su oni zlocinci koji zele da ukaljaju slobodno Kosovo koje je na putu progresa, da ga udalje od evropskih i evroatlantskih integracija. To su oni zlocinci koji su za razne ciljeve podrzani od kriminalnih sluzbi nekih susednih zemalja koje rade protiv nezavisnosti i demokratije na Kosovu. Nazalost, ubistvo poslanika Hajdaraja sada, kada je Kosovo slobodno, najnovije je ubistvo aktivista i rukovodilaca Demokratskog saveza Kosova", kazao je Rugova.
Posle treceg neuspesnog glasanja poslanici rivalskih albanskih partija su trazili da Demokratski savez Kosova promeni kandidata. Bajram Kosumi, potpredsednik Alijanse za buducnost Kosova, Ramusha Haradinaja, koja u parlamentu ima osam poslanika, izneo je da se "i u ovom glasanju pokazalo da kandidat DSK Ibrahim Rugova ne uziva podrsku vecine u parlamentu Kosova. To nije samo moralni vec i proceduralni neuspeh Ibrahima Rugove. On treba da se povuce", kazao je Kosumi. Arsim Bajrami, potpredsednik Demokratske partije Kosova (DPK Hasima Tacija, 26 poslanika), smatra da je "sadasnja situacija stvorena u parlamentu posledica odbijanja saradnje partije koja je dobila najveci broj glasova, ali ne i potrebnu vecinu da sama izabere sve institucije".

U cemu je problem?

Medjusobni razgovori lidera tri albanske partije nisu doneli nikakav pomak jer su poceli isticanjem zahteva i uslova koji su otezavali postizanje bilo kakvog sporazuma. Rugova je ponudio svojim mogucim partnerima pet ministarstava, zadrzavajuci za sebe samo dva, kao i mesta predsednika Kosova, premijera i predsednika parlamenta, dok su dve ostale partije trazile da se izvrsi podela citave i "predsednicke izvrsne i zakonodavne" vlasti sto u prevodu znaci da Rugova dobije mesto predsednika Kosova, da mesto premijera pripadne Tacijevoj partiji, a predsednika Skupstine odredi Ramus Haradinaj. To je, medjutim, za Rugovu bilo neprihvatljivo.
Prema ustavnom okviru, predsednik skupstine se bira iz partije sa najvecim brojem glasova i ta partija je to pravo realizovala. Kandidatura Rugove za mesto predsednika Kosova bila je za njegovu partiju takodje nesporna. Tako je u toj fazi razgovora izgledalo da je mesto predsednika Vlade jedino oko kojeg se moze pregovarati. Ali, Rugova nije odustao ni od te funkcije, nudeci rivalskim partijama mesta zamenika premijera i potpredsednika Skupstine. Razgovori koji su zapoceli oko ove tacke su tu i stali i politicke partije su usle u skupstinsku salu bez prethodno postignutog sporazuma. Odmah nakon prve skupstinske seanse, koja se pretvorila u skandal, Rugova je jasno izjavio da su "razgovori okoncani i da ce LDK sam stvoriti institucije".
Albanski politicari na Kosovu se ocigledno uce osnovnim principima parlamentarne demokratije. Malo se uce sami, a malo ih poducavaju prijatelji sa zapada.
Ovih dana, tacno tri meseca od zavrsetka prvih parlamentarnih izbora na Kosovu, jos uvek nije izvesno da li ce i kada biti nastavljen proces pregovaranja, iako postoji najava da ce se to ipak dogoditi. Lideri tri partije su se zatvorili u svoje stabove i o tome nerado govore sa novinarima optuzujuci drugu stranu za sabotiranje razgovora, prevelike zahteve, pa cak i politicku neozbiljnost i nepismenost. U nedostatku izjava lidera, sa javnoscu komuniciraju nizi funkcioneri tri albanske kosovske partije koji su nedavno dali izjave agenciji Kosovapress.
Nekibe Keljmendi, potpredsednik Demokratskog saveza Kosova, istice: "Demokratska partija Kosova ne bi trebalo da ima iluzije da je ucinila kompromis ili popust, nego smo popust ucinili mi. Ne mogu oni da ucine popust kada nisu najjaca partija".
Na pitanje kako vidi aktuelnu situaciju i sta je po njoj neophodno ciniti, Keljmendi je rekla: "Resenje je postizanje sporazuma o podeli onih ministarstava koja pripadaju Albancima ali ce DPK i ABK dobiti i mesta potpredsednika vlade".
Predstavnik Demokratske partije Kosova Ramadan Avdiu, koji je i clan predsednistva te partije, je izjavio: "Do sada apsolutno nista nije pokrenuto. Partija koja je obavezna da pokrene proces deblokade ovog stanja nije do sada ucinila nijedan ozbiljan korak. Neki pokusaji priblizavanja stavova ucinjeni od strane nasih prijatelja iz americke i britanske kancelarije u Pristini, ali i drugih diplomatskih kancelarija akreditovanih u Pristini, nisu dali nikakve rezultate i trenutno se nalazimo na poznatim polozajima. Mi smo ponudili" - nastavio je Avdiu - "sve moguce alternative za deblokadu procesa ali smo dosli u polozaj da nista od onog sto smo rekli nije odgovaralo predstavnicima DSK. Posto smo vec dosli u ovakvu situaciju, insistirali smo da se sazove sednica parlamenta Kosova i da tu narod vidi i oznaci krivca, jer postoje namere da se DPK oznaci kao krivac za blokadu procesa. Medjutim, mi sa punom odgovornoscu i velikom iskrenoscu tvrdimo da smo otvorili sve mogucnosti ostavljajuci mogucnost da predjemo u konstruktivnu opoziciju", zavrsio je Ramadan Avdiu, zvanicnik DPK.
Zvanicnici Alijanse za buducnost Kosova Ramusha Haradinaja su za nastalu krizu optuzili obe albanske partije.
Serif Konjufca, portparol ABK, je izjavio: "Formiranje institucija je naislo na jaku blokadu od strane onih partija koje su dobile najvise glasova a koje su zauzele cvrst stav i fanaticno cuvaju svoje polozaje. Mi smo nekoliko puta izrazili spremnost za saradnju i dali smo dobar primer kada smo se odrekli jednog od tri rukovodeca mesta u institucijama Kosova, jer smo na pocetku pretendovali na jedno od ta tri mesta. Bilo bi dobro da se postigne sporazum i mi bismo takav sporazum podrzali. Svako resenje bice bolje nego ova blokada u kojoj se trenutno nalazi Kosovo".
Srpska strana se u svemu ovome drzi potpuno po strani. Srpski poslanici su u Skupstini Kosova glasali samo za svoje predloge ostavljajuci Albancima da se sami izbore sa sobom.
Stanje pat pozicije ce mozda prekinuti poslanici DPK koji nastoje da prikupe 40 potpisa poslanika koliko je neophodno da predsednik Daci sazove vanrednu skupstinu. To je potvrdio i Avdiu: "Verujem da ce naredne nedelje biti odrzana sednica parlamenta, kada ce poslanici uciniti napore da deblokiraju proces na nacin da krenemo sa formiranjem toliko potrebnih institucija za Kosovo i za situaciju koja je sada stvorena".
Tako ce, izgleda, ona zgrada sa zutom fasadom i mermernim stepenicama sa pocetka ove price, ogradjena metalnom ogradom na kojoj se vijori zastava EU, ipak uskoro primiti albanskog Abrahama Linkolna, mada ce on liciti na svog slavnog uzora taman onoliko koliko jedna na drugu lice dve drzave.

Miroslav Filipovic

Dogadjanja: Brzina «

» Svakidasnjica: Obecanja, pretnje...