Svakidasnjica

Obecanja, pretnje...

Kada smo rusili stari autoritarni sistem obecana nam je demokratija. Sto ce reci (ako cemo bas doslovno) - vladavina naroda. I sto ce dalje reci... da svako sme da kaze sve sto misli, zeli ili sto mu smeta, sto mu se ne dopada. Cak sme i da uradi, ukoliko mu se u tome slucajno ne ispreci... zabrana, naredba, pravilo, zakon. Vozacima hit dzipova ili audija, na primer, nista od toga ne smeta. Prekoracenje brzine u gradskoj voznji? Ko to jos meri! Zmigavac? "Toga vise nema, to je danas tako" - rece mi nedavno jedan (stariji) beogradski policajac na uglu Kondine i Svetogorske ulice koji je mrtav 'ladan posmatrao saobracaj lisen oznacavanja pravca kretanja. Mozda je "to tako" i ako isti taj vozac ne postuje pravo prvenstva ili ako se zaleti na pesake a oni se kao bez duse razlete sa svog prelaza. Ili ako u najstrozem centru Beograda, na Trgu Republike i na okolnim raskrsnicama, pesaci pretrcavaju kolovoz kako im padne na pamet i pored (cvrsto) obecane saobracajne kontrole i zaprecenih strogih kazni. Tih obecanih kontrolora (citaj policajaca) jednostavno nema, bar tamo gde su najpotrebniji, pa tako i obecanje i pretnje padaju u vodu.
U svesti coveka, ili negde na dnu svesnog razmisljanja, lezi potreba za izazovom: probacu, pa sta bude. Mozda odjek ove misli - pa makar naskodio drugima - ostaje u podsvesti. Ili u dzepu, ako je dubok i ako iz njega moze da se izvadi nesto konkretno i gurne u dzep kontrolora. Sta mari sto visoke kazne prete: za sada se pretnje ili ne ostvaruju ili ublazavaju na recen nacin - iz dzepa u dzep. Dzabe svi razgovori protiv ovog zla: nista se ne menja. Ili se menja vrlo tesko i sporo... da li u ime demokratije?!
A moc, a novac koji nije... licno njegov, tvoj, moj, ali je njemu, tebi, meni na raspolaganju? Koji je "drustvena svojina", sto je danas neodredjen, cak smesan pojam? Direktor, upravnik, nacelnik, urednik... vladaju svojim preduzecem, institucijom, zavodom, listom, iako ni preduzece, institut, zavod ili list nisu svojim novcem osnovali ili pak nasledili. Vladaju i rade sta hoce ili, sto rekao narod, vedre i oblace. Da li mozda kao najpametniji u svojoj mikrosredini na cije su celo ko zna kada, kako i zasto dosli? Da li su sigurni da su bas oni mentalno najjaci, da su sveznajuci?
Ocigledno je "to tako", sto rece malo pre pomenuti policajac. Ne samo na ulici, u voznji, nego i u firmama, zavodima, novinama, institutima. Oni (slucajno ili ko zna zasto) na vrhu mogu sve. Sto da ne: drze vlast i novac - drugi su prema njima nemocni.
Mogu sve i predstavnici nove opozicije (ne vise dosovske). I da rade, u smislu besmislenih mitinga u ime svrgnutog autoritarnog rezima, i da govore. A onda ih slobodni (da li bas sasvim?) mediji u ime demokratije prenose. Kao one jos pre desetak meseci javno, na jednom skupu izgovorene reci bivse predsednice Privrednog suda Milene Arezine: "J... cemo vam majku kada se vratimo na vlast!" Bas lepo receno, iz mozga i usta visokoucene osobe: direktna, cisto srpska pretnja.
Drugi su, bar verbalno, malo finiji i u pretnjama umereniji. "SPS se mirnim putem vraca na vlast" - ne preti, nego obecava zaduzeni branilac i nostalgicar pale vlasti Branislav Ivkovic. Slicno obecava i vecito mladjani Ivica Dacic: "Zapocinjemo sezonu u kojoj cemo pobediti!" Nesto slicno rece i bivsi Mirko Marjanovic. A jedan radikal, trenutno bez ikakvih javnih funkcija ali istih vrlo zeljan: "Kada dodjemo na vlast, bicu nacelnik u svojoj firmi, pa ce svi ovi sto me danas ne zarezuju da vide svog boga!"
To je zivot, to se desava tu, oko nas. Mozda to neko od sadasnjih velikodostojnika ne vidi, ne vide ni manje rezimske "zverke", ni mnogi visoki intelektualci utonuli u duboka razmisljanja, ali obicni ljudi, mali, beznacajni, oni koje niko ne primecuje, sve to dobro cuju i znaju. Steta sto ih niko ni za sta ne pita (zanemarimo besmislene ulicne ankete)... ako ne drugo, ono bar toliko da li ocekuju nesto od poplave obecanja i plase li se nimalo benignih pretnji. Culo bi se svasta sto mnogi ne zele ni da cuju ni da znaju.

Nada Mijatovic

Dogadjanja: Ratni pobednici i stvaranje mira? «

» Svakidasnjica: Proizvodnje nema, pa nema...