Dogadjanja

Celnik

Poslednjih godina tesko je u stampi ne naici na "celnike preduzeca", "stranacke celnike", "bivse celnike RS", "ustaske celnike".
Nova stara rec celnik (nekad ceonik) - izvedenica od praslovenske reci celo, a sa osnovnim znacenjem onaj koji se nalazi na celu kakve uprave, ustanove, poglavar, staresina - preuzeta je i za potrebe naseg drustva. Tu je, doduse, jos i lider, a zadrzali su se i nekad veoma popularni funkcioneri, pa i, nesto manje, rukovodioci.

Noc Pastel 1_2_3

Titula celnika bila je poznata Slovenima jos u 11. veku; godine 1040. za vreme ustanka Petra Odeljana, celnik Ljutovoj Devolski - iskusan u vojnim poslovima - bio je zapovednik grada Dimitrijade. Tri veka kasnije, po naredjenju cara Dusana, za zapovednika grada Skradina postavljen je celnik Djuras Ilijic. U kasnijem vremenu celnik Musa bio je zapovednik Zvecana.
Posebna kategorija celnika obavljala je svoju sluzbu na vladarevom dvoru i u njegovoj neposrednoj blizini, brinuci se o zastiti vladareve licnosti i izvrsavajuci njegova razna naredjenja, sto im je omogucilo da se ukljuce u rad centralne drzavne uprave. Vremenom ce tako preuzeti kompetencije i drugih dvorskih sluzbi: kaznaca, tepcije i dvorodrzice. Ovoj kategoriji celnika bice poverena zastita crkvenih zemljoposeda od samovolje vlastele, pa se oni pojavljuju u ulozi sudija ili izvrsitelja vladarevih odluka kada su u pitanju sporovi izmedju crkve i vlastele.
U isto vreme, u srpskoj drzavi moglo je biti nekoliko celnika, pa je jednom od njih dodeljivana titula velikog celnika, po pravilu onom koji se nalazio u neposrednoj vladarevoj blizini.
Posle raspada srpske drzave zvanje celnika je prihvaceno i na dvorovima oblasnih gospodara, a u Despotovini je dostojanstvo celnika, odnosno velikog celnika steklo izuzetno veliki ugled.
Pored ovih celnika koji su se nalazili u sluzbi srpskih vladara postojali su i celnici koji su bili u sluzbi pojedinih manastira i episkopija. Tako je Stefan Decanski na Decansko vlastelinstvo doselio celnika Radana koji se brinuo o zastiti manastira i njegovih dobara; imao je oruzani odred kojim je zapovedao i uzivao je najveci ugled medju svetovnjacima na vlastelinstvu. Prema Dusanovom zakoniku (clan 146) manastirski celnici pripadaju opstoj kategoriji vladalaca (upravitelj ili upravnik u necijoj sluzbi), koja je, pored ostalog, bila obavezna da na svom podrucju progoni razbojnike i lopove. Najnizu kategoriju celnika cinile su posebne staresine pastira i konjusara.
Postojao je, najzad, i celnik riznicki, cije su se nadleznosti sustinski razlikovale od svih ostalih vrsta celnika. Najpoznatiji celnik riznicki u sluzbi despota Djurdja bio je dubrovacki vlastelin Paskoje Sorkocevic (Pasqualis Junii de Sorgo); vodio je despotove finansije, a ucestvovao je i u diplomatskim pregovorima.
U kasnijem vremenu rec je usla u pastirsku terminologiju Balkana (staresina sela, katuna). A u Crnoj Gori, uz glavara - staresinu bratstva - koristio se nekad i naziv ceonik. Za celnika je vezana i poslovica: "Sladak k'o med, studen k'o led, sitan k'o muka, potreban k'o ruka, tvrd k'o stijena, a lak k'o sjena, ceonik bit' ima".

Olga Zirojevic

Dogadjanja: Potmuli bat provincije «

» Dogadjanja: Ziva »mrtva ruka«