Dogadjanja

Medicina - bolesnik na umoru

O nasem posrnulom zdravstvu uporno se cuti. Iz straha... kakvog i zasto?

Za pocetak jedna istinita, vrlo uznemirujuca prica. Momak je nocu dobio jaku alergiju, otisao u Urgentni centar u Beogradu, lekar ga je povrsno pregledao, dao mu neki lek i ostavio da "priceka", sto je trajalo vise od tri sata. U hodniku nigde nikog, pored momka jedan starac skoro umire, a ni slucajno da mu neko pridje. Najzad se pojavljuje lekar... ah, ti si jos tu, kaze usput momku, mozes da ides. Da idem, bez dijagnoze, bez nekog uputstva, saveta, kako to? Nema ko da cuje ove reci nedoumice. Lekar je nestao...
Druga autenticna prica. Hirurg skida bolesnika s operacionog stola, jer saznaje da nema nekog vaznog leka bez kojeg se ne usudjuje da operise. Nista novo, zar ne, s poznatim epilogom: nedostaje sanitetski materijal, rashodovani su dijagnosticki i terapeutski aparati, ne moze ovaj, ne moze onaj pregled, pa cak ni hirurski zahvat...
I treca prica. Nedavno je jedan nas lekar koji radi u Nemackoj rekao autoru ovog teksta da se u strucnim krugovima Evrope dobro zna da su jugoslovenski hirurzi najbolje placeni na svetu, buduci da za svaku operaciju stavljaju u dzep najmanje 2000 maraka, pa ko operise, recimo, cetiri puta nedeljno, racunajte... i tako dalje. Zakljucak je jasan a njime dodirnuta tema... pozelenela od patine. Toliko stara da ce mozda nekom izgledati dosadna, mada...
Nije na odmet znati da to znaju nosioci glavnih uloga u ovoj, ne vise prici, nego sumornoj drami: lekari. Da medju njima, u odnosu na podrucje sopstvenog rada, postoji - kaze prim. dr Zoran Milicevic, hirurg, sekretar Etickog komiteta Srpskog lekarskog drustva - konsenzus. Apsolutna saglasnost u oceni da je nasa primenjena medicina dospela na najnize grane, doslovno cak u kal. I da je pravo cudo sto u ovakvim uslovima lecenja ovaj narod uopste opstaje. Sto opstaju oni koji ne mogu da izvade iz dzepa toliko i toliko maraka ili evra... zna se zasto i za koga. Sto korupcija i dalje cveta, s tom razlikom sto se danas o njoj vise i otvorenije govori nego ranije, pre promena, i sto se ni sada, kao ni onda, ama bas nista ne cini da se ona iskoreni. Sto je ova vlast, izgleda, jos ravnodusnija prema zdravstvu na umoru, nego nekadasnja. Uostalom, da nije ravnodusna prema zdravlju svog naroda i njegovom lecenju, ne bi taj narod mesecima ostavljala bez makar administrativno sredjene situacije u vidu ministra i aktivnog ministarstva zdravlja.
U pocetku je pomenut Eticki komitet. Mnogi bolesnici i njihove porodice zale se ovom, misle, autoritativnom i "mocnom" telu, ali uzalud: ono je potpuno nenadlezno u resavanju pitanja korupcije, nesavesnog lecenja, nedostatka lekova, ocajnog bolnickog smestaja, istrosenosti aparata. Za sve to nadlezan je Sudsko-medicinski odbor Lekarske komore, ali komora ne postoji (sto takodje vec spada u legendu). A nema je zato - opet govore lekari - sto vlasti zele da to bude drzavna komora, ispostava Ministarstva zdravlja, a lekari zele svoju, profesionalnu komoru u okviru Srpskog lekarskog drustva, nezavisnu od drzavnog aparata i raznih stranackih uticaja. Pa nikako da se sloze!
Nase zdravstvo, dakle, ostaje na mrtvoj tacki s onih svega 5,9 odsto, koliko mu se iz budzeta daje i nema se utisak da to nekom od nadleznih uopste smeta. Nikakvo cudo, uostalom, jer ti nadlezni nece trpeti zbog obogaljene medicine: za njih ce u svakom trenutku biti sve po propisu. Pa onda moze, misle, i bez "luksuza" u vidu sredjivanja zdravstva koje je zbog nagomilanih a mudro zaobilazenih problema i ko zna zbog cega jos (sto bi trebalo ispitati i javnosti objasniti) vrlo klizav i vrlo kompromitujuci teren: na njemu mogu ne samo da se lome ruke ili noge, nego i da se izgubi glava, odnosno vlast, a cemu to...
Nimalo utesno za nas, obicne gradjane, osudjene na zivot u stalnom strahu od bolesti, od nemogucnosti lecenja. Ali ko za nas mari, i u demokratiji su najvaznije fotelje...

Nada Mijatovic

Dogadjanja: Decenije za standardizaciju romskog jezika «

» Dogadjanja: Pepeljara