Dogadjanja

Pepeljara

U nju su bacani opusci za koje bi se moglo reci da su ispusili prethodni vek. A onda, sve je pocelo da se ponavlja, kao da je vreme stalo tamo gde je tehnologija napredovala a ljudskost nazadovala.
Lezala je s ponosom sredisnjeg egoizma sobe. Smrad se sirio po celoj kuci stvarajuci neprijatnost. Uvlacio se u tapete, fotelje, odecu... Savremeni svet trazio je sebe, a pronalazio je pikavce - simbol otpada koji je narastao. Covek je pepeljaru drzao u ruci, cigarete vrteo medju prstima i konstatovao - bolje nervoza nego nista! Zatvarao se u ruzicastu usamljenost komfora i patio. Nije mogao da se deli sa drugima, ostao je sam bez radosti. Razvijao je neveselost.
Ponekad bih se ljutio na pusace jer su bacali pikavce po travi. Pusaci nisu mnogo marili za nepusace. Nisam ih mrzeo zbog toga, ali sam osecao izvesnu vrstu otmene distance prema njima. Verovao sam u "prijateljstvo suprotnosti". Bio sam protiv zarobljavanja slobode, ali i slobodnog izbora za ropstvo. Izmedju te dve tacke bio je razapet covek. Ucili smo da u istom domu zive i pusac i nepusac. Pusenje smo zabranili u kuci, a dozvolili napolju. Tako niko nije bio ostecen.
Pit Mondrijan, predan preciznosti, nije dozvoljavao da se pepeljara pomeri na njegovom radnom stolu. Svako ko je zeleo da je upotrebi morao se sagnuti i otresti pepeo. Bila je osvojena poniznost prema predmetu u koju se talozila psihicka stabilnost. Terapija dobrog uzdaha i izdisaja cinila je meditaciju spontanom i neopterecenom. A iz daljine, dok bi cigareta bila uvaljena u ovalni deo porcelana, delovala je kao Pandorina kutija iz koje se provija dim zlih namera. Pojacavalo se uzivanje u tudjoj agoniji.
Svet je dogorevao.
Umetnost je imitirala politiku. Ispoljavana je pasivna pokornost prema prilagodjavanju. Izneveravana je osnovna uloga coveka - potraga za lepotom. Nazirao se kraj sveta dok smo gledali u dim cigarete koja se smanjivala.

Bozidar Mandic

Dogadjanja: Medicina - bolesnik na umoru «

» Mediji: Iskustvo lustracije