Mediji

Iskustvo lustracije

A o frustraciji da se i ne govori

Zeljko Bodrozic (32), novinar, donedavno glodur nedeljnika Kikindske, osudjen je po tuzbi Dmitra Segrta, generalnog direktora AD "Toza Markovic" (cl. 92 st. 2 i 3) da plati 10 000 dinara plus sudske troskove ili provede pedeset dana u zatvoru. Rocistu u kikindskom opstinskom sudu 14. maja prisustvovalo je oko cetiri autobusa radnika "Toze", koji su prilikom ulazenja u sudnicu zamalo istavili vrata iz sarki i onemogucili ulazak novinarima Kikindskih i dopisnika dnevnih medija. Prilikom izlaska iz suda radnici "Toze" su izazivali Bodrozica (pokazivali srednji prst) i fizicki ga napali, pa je dobitnik nagrade "Dusan Bogavac" dospeo i u lokalnu bolnicu. Dalji rasplet kikindska javnost ocekuje s nestrpljenjem, jer je ovdasnja inicijativa za lustraciju pocela upravo kad se "zaukavao" slucaj Segrt vs. Bodrozic, a na rocista u sudu dolazilo sve vise radnika "Toze". Deo gradske javnosti ocenio je tuzbu protiv Bodrozica kao jos jedan u seriji napada na nezavisno novinarstvo i krhke tekovine 5. oktobra. Inicijalni predlog da se gradjani organizuju i ponovo brane ono sto je vec izgledalo jednom osvojeno (a pokazalo se da nije) potekao je od Duska Francuskog (LSV), direktora Doma omladine u Kikindi. Inicijativi su se pridruzile politicke stranke LSV, RV i GSS u Kikindi, nevladina organizacija Distrikt 0230, Javno preduzece informativni centar Kikinda, a nastavljaju da se odazivaju politicke stranke, NVO i gradjani.
Promocija kikindske inicijative "Za lustraciju" odrzana je 7. maja (dan pre jednog od rocista Segrt vs. Bodrozic) na trgu u centru Kikinde. Plakat posvecen akciji, rad Miomirke Melank (GSS), akademskog graficara, pripremljen je tokom sezone praznika (1-6. maj) i ranije izlepljen po gradu. S razglasa se cula muzika, kao u doba protesta zbog izborne kradje (1996-97), podignuta je improvizovana bina, a clanovi teatra mladih "Kaktus", u pozorisnim kostimima, delili su gradjanstvu letak sa objasnjenjem pojma "lustracija". Sa bine su se Kikindjanima obratili Aleksandar Kravic Caki, Dragor Hiber, prof. dr Vladimir Vodinelic, Milanka Saponja Hadzic (Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji), Olivija Rusovac (Republika), Nebojsa Ristic (NUNS) i republicki poslanici iz Kikinde Zivica Predojev (RV) i Novica Djuraskovic (LSV). Govornici su istakli da je akcija zakasnila i da je morala da bude sprovedena "sestog, sedmog, osmog, devetog i ostalih dana oktobra dvehiljadite" (Kravic), ali, iako kasni, ona je neminovna da nam se losa iskustva ne bi i dalje ponavljala. Prof. dr Vodinelic je predstavio osnove nacrta buduceg zakona o lustraciji, naglasivsi u vise navrata da se lustracija odnosi samo i jedino na ljude koji su u proslim rezimima krsili ljudska prava, i da lustracija ne znaci ni osvetu ni cistku, niti uvod u neko novo krsenje ljudskih prava. Djuraskovic je podsetio da je i na protestima 1996-97. u pocetku bilo malo ljudi, a da su se posle pridruzivala sve nova i nova lica, sto se ponovilo i na protestima posle izbora 24. septembra 2000. godine - i pokazalo kao najvaznije. Govornici iz Kikinde insistirali su na gradjanskoj opciji svog grada.
"Branite demokratiju svakog dana, postupite kao Francuzi sto su nedavno postupili kada su se odbranili od jednog politickog nasilnika Le Pena. Takvih Le Pena imamo u svakom gradu" - rekla je Olivija Rusovac. U emisiji na Radio Kikindi, posvecenoj lustraciji, u kojoj su gostovali Nebojsa Ristic, Olivija Rusovac, Milanka Saponja Hadzic i Aleksandra Nikolic, potpredsednica NUNS-a, Olivija Rusovac je govorila o iskustvu lustracije u Nemackoj posle pada Berlinskog zida, gde je svakom od nekadasnjih "duznosnika" omoguceno da se izjasni: da li je postupao po svom uverenju ili pod prinudom (i kakvom).
Na trgu u centru Kikinde posle govora gostiju emitovan je film, originalni materijal koji su snimili clanovi Otpora 3. oktobra 2000. godine, kad je protestna povorka stigla do spoljasnjeg zida AD "Toza Markovic". Uz muziku s razglasa, podsecanje na ranija nasilja i uvrede proizvelo je cudan utisak kod publike i organizatora. Ponovo je (u vise navrata) vidjeno kako je Dmitar Segrt podrzan radnicima docekao povorku, uglavnom mladih ljudi, ponovo su vidjeni lakat i srednji prst, i cuo se dobro poznati govor mrznje, koliko da se ne zaboravi kako je to nekada bilo. Ispostavilo se da je mnogo toga ostalo isto, a na rocistu 8. maja Segrt je radnicima objasnjavao kikindsku inicijativu recima: "ONI su sinoc imali FRUSTRACIJU". Sa terminom "lustracija" nisu previse srece imali cak ni novinari lokalnih medija, o gradjanima da se i ne govori, ali ankete (iako sprovedene na brzu ruku) pokazale su da je gradjanstvo ipak zainteresovano da ljudi koji su u bivsem rezimu krsili ljudska prava, zakon i etiku - odgovaraju.
Uz sve zamerke koje su post festum upucene organizatorima i izvrsiocima za hepening 7. maja, inicijativa je naisla na odobravanje i u planu je da se nastavi - kroz kontinuirano organizovanje "vaninstitucionalnih pritisaka" na nadlezne, ne bi li se zakon o lustraciji pojavio (jer ipak je tesko ocekivati od dojucerasnjih silnika da se lustriraju sami) i, kako porucuju ucesnici, trajace koliko god bude potrebno. Inicijativi pristupaju gradski i opstinski odbori politickih stranaka, nevladine organizacije i gradjani. U pripremi je i projekat posvecen lustraciji, kao vid pripreme za donosenje ovog zakona i, kasnije, njegovo sprovodjenje. Osnovni cilj akcije je da gradjani pocnu da se bave pitanjima koja ih se ticu, umesto da ostaju po strani, prepustajuci sve politicarima. Kako izgleda (jer nisu svi komentari bili ohrabrujuci), predstoji jos jedan u nizu teskih a odocnelih poslova.

Gordana Perunovic Fijat

Dogadjanja: Pepeljara «

» Mediji: Kriza i izneverena ocekivanja