Mediji

»Republika«i »Danas« organizovali tribinu o stanju u medijima Srbije posle promene vlasti

Kriza i izneverena ocekivanja

Koliko su se mediji zaista osposobili da budu respektabilni akter u formiranju demokratske javnosti u Srbiji bilo je pitanje na koje su desetog maja u beogradskom Medija centru pokusali da odgovore ucesnici tribine, koju su organizovale redakcije dnevnih novina Danas i periodicnog lista Republika. Rasprava je potvrdila da ima mnogo razloga za nezadovoljstvo, jer je danas, gotovo dve godine posle promene rezima, javna uloga medija degradirana, kriticka sposobnost za preispitivanje proslosti i sadasnjosti u opadanju, staleske akcije usitnjene i nepovezane a polozaj neregulisan.
Svi ucesnici u razgovoru slozili su se da je stanje u medijima danas mnogo losije nego sto je bilo ko mogao ocekivati kada se promena vlasti dogodila, izostaje istrazivanje i kriticko preispitivanje, uocljiva je sklonost ka oportunizmu, cak i zavidna kolicina neznanja, ali i sasvim retrogradnih procesa i novog pisanja istorije, kao sto je slucaj sa istorijom cetnickog pokreta i "Ravnogorskom citankom", na primer. Izostaje i analiza uzroka i posledica najnovijih ratnih zbivanja, te se sve cesce u medijima promovisu ultradesnicarske snage, sto je Dusan Simic nazvao stanjem "Vajmarske Srbije". Da bi se takvo stanje prevazislo, konstatovano je, treba velika i sveobuhvatna akcija. Predsednica Nezavisnog udruzenja novinara Srbije Milica Lucic Cavic predlozila je da se odmah zapocne sa radom. Da ce to biti tezak posao niko nije posumnjao, a narocito zato sto su i ovom prilikom razgovoru prisustvovali, pre svega, predstavnici onih medija koji su i u ovom periodu pokazali zavidan stepen otpornosti na razlicite uticaje, a koji ce se ubuduce sve vise manifestovati pre svega kroz sferu finansija. Vlada i Skupstina bi zato morale sto pre da nadju nacina da olaksaju izuzetno tesku materijalnu situaciju u medijima, konstatovao je Dragos Ivanovic, urednik u Republici, jer ukoliko se to ne dogodi, po njegovoj oceni, preti opasnost da kapital koji je na nelegalan nacin stvoren u toku rata preuzme kontrolu. Pored toga i posao oko raspodele frekvencija u elektronskim medijima bi trebalo sto pre zavrsiti, kako bi se ispravile stare nepravde i olaksala ekonomska pozicija ovih glasila. Nazalost, primeceno je, vlast ne zuri sa ovim poslovima i do sada nije ucinila nista sto bi stanje popravilo, a novac se jos uvek nalazi u "istim dzepovima" u kojima je bio i pod Milosevicevom vladavinom.
Doskorasnja predsednica NUNS-a, u vreme najzesceg pritiska na nezavisne medije, Gordana Susa konstatovala je da opstaje kontinuitet bivseg rezima i mafije, a da je ogromna praznina, koju je proizveo prethodni rezim za trinaest proteklih godina, vidljiva i u kadrovskoj oblasti, pa smo sada u stanju da za "prevrtace" kazemo "hvala bogu da ih ima", jer ne bi imao ko da radi. Nove generacije, stasale u vreme tog rezima, konzervativnije su nego najkonzervativniji predstavnici starijih generacija, konstatovala je i zakljucila da smo "na prapocetku civilnog drustva". Treba odrzavati mogucnosti treninga i komunikacije za mlade novinare kako bi prevazisli problem ksenofobicnosti koji imaju.
O neznanju i neobrazovanosti, te nedostatku pravih kadrova, govorila je i Svetlana Lukic, sa Radija B92. Da bi se prepoznale i pokrenule neke teme potrebno je znanje i zato je, na primer, lakse govoriti o generalu Nebojsi Pavkovicu, a ne i o civilnoj kontroli vojske. "Sloboda nista ne znaci, ako mi ne mozemo da prepoznamo sta je bitno, sporedno i sta je sloboda na kraju" - konstatovala je.
Da besparica ozbiljno ugrozava medije potvrdio je i primer "Ravnogorske citanke" koju je pocela da prikazuje Televizija Srbije, a koja je, videlo se u najavi, finansirana od nekih emigrantskih, cetnickih grupacija iz Amerike. Posledica je da se drzavna televizija ukljucila u jedan retrogradni proces - rekao je Aleksandar Nenadovic, novinar i publicista. Naravno, naglasio je, da nedostatak novca nije jedini razlog tome, i dodao da su urednici izuzetno vazan cinilac u slici koju mediji stvaraju. "Bez dobrih urednika nema dobrih novina" - zakljucio je i predlozio da se razgovori vode direktno i unutar redakcija.
"Kriza se javlja i opstaje i u jednoj politickoj krizi, koja se produbljuje, a mogla bi se nazvati krizom izneverenih ocekivanja" - rekao je Milan Misic, glavni i odgovorni urednik Politike. I on je potvrdio da postoji ogroman nedostatak dobrih kadrova u redakcijama.
Glavni i odgovorni urednik lista Danas Grujica Spasovic rekao je da je stanje u medijima vrlo tesko i zakljucio kako se cesto dogadja da oni isti lideri koji su se nekada borili da mediji budu slobodni sada zele kontrolu nad njima i bore se za njih. Ali da ima i primera da predstavnici sada vladajucih stranaka medije "pustaju niz vodu" u borbi sa predstavnicima nekadasnjeg rezima, a na primeru slucaja glavnog urednika Kikindskih novina, govorila je Olivija Rusovac.
"Na vasaru liderske tastine ima mnogo unosnog posla za neke novinare" - rekao je Nebojsa Popov, zakljucujuci da ono sto se i ovom raspravom zelelo postici jeste pomeranje iz takvog stanja ka stvaranju demokratske javnosti, "sto je vise nego tesko". Ipak, ocenio je, nova vlast pokazuje da hoce diskontinuitet sa starim rezimom.
Pred medijima je ozbiljan i tezak posao, a da bi bilo moguce zavrsiti ga na pravi nacin potrebno je i procistiti sopstvene redove, od revizije clanstva u NUNS-u, sto je predlozila Gordana Susa, do donosenja i primene drzavnog zakona o lustraciji, za sta su se zalozili mnogi ucesnici u ovom razgovoru.

Lidija Jovetic

Mediji: Iskustvo lustracije «

» Svakidasnjica: Izbegavanje istine o zlocinu