Dogadjanja

Panem et circenses

Zaista, pocinjem da shvatam reci starog profesora koji je govorio da cela istorija covecanstva predstavlja jedan krug u kojem se sustinski ne dogadja nista novo. Dogadjaji se neumitno ponavljaju dobijajuci samo druge obrise i sadrzinu, ali po svojim unutrasnjim zakonitostima ostaju uvek isti.
Stara "kvaka" rimskih imperatora "dajte plebsu hleba i igara" pokazuje se validnom i par hiljada godina kasnije u Srbiji. Poslednjih godina prosecan gradjanin poceo je znatno frekventnije da koristi jednu do tada ne toliko cestu rec. AFERA! Moglo bi se, bez preterivanja, reci da afera aferu stize! Sve one su bombasticne, aktuelne, neverovatne i prosto golicaju mastu gradjana. O njima se puno govori, pomno se analiziraju, a jos pomnije se o njima spekulise. Kao po pravilu, zauzimaju prve stranice dnevnih novina i tabloida. Vruce teme se nasiroko raspravljaju u televizijskim emisijama raznih profila, od informativnih do zabavnih. Naravno, kao krunska zavrsnica sledi kvazipoliticki mega sou sniman u divlje izgradjenom podrumu "svemirskog" objekta na Dedinju. Avaj, gorepomenuta emisija u maniru spanskih serija na najotuzniji nacin "raskrinkava prljave politicare", bez imalo mere i ukusa "obavestava" demokratsku javnost o zakulisnim radnjama tekuce politike. Ne mogu a da ne pomenem i vajne studente Beogradskog univerziteta koji po partijskom zadatku, kurazno postavljaju neugodna pitanja posrnulim "velikim" gostima. Na taj nacin, ti mladi ljudi demonstriraju svojim roditeljima u provinciji kako su postali "uzorni" gradjani i, sto je jos vaznije, zvezde mega produkcije doticne televizijske kuce.
Kao kljucno namece se pitanje da li je to pravi nacin animiranja demokratske javnosti?
Ne sporim da je covek "politicka zivotinja" i da svakako treba da ucestvuje u javnim dogadjanjima, da komentarise i kritikuje. Ali, zar se svako bavljenje javnim desavanjima treba izmetnuti u spletkarenje? Zar se svako suceljavanje misljenja mora pretvoriti u omalovazavanje, a svaki komentar u cinizam? Tesko nasledje bivseg rezima jos uvek nas prati. Doslo je samo do preraspodele uloga. Uvreda, u nas, ipak ostaje najjaci argument razmene misljenja.
Danasnja politicka scena pokazuje hronicni nedostatak kulture, sto i nije slucajno. Kroz svoju istoriju Srbija je, pokatkad, imala demokratske institucije, ali je u politickoj kulturi, jos od Pasicevog "zlatnog doba", uvek zakazivala. Pretvaranje podanika u gradjanina, i to kulturnog, dugotrajan je proces ciji pocetak kod nas, nazalost, nije ni na pomolu.
Vraticu se na svoju pocetnu tezu. Igara koje ce zadovoljiti plebs imamo na pretek, medjutim, kod hleba situacija je nesto drugacija. Jos uvek nas Srbija hrani "... vise prosom, vise postom, vise bajkama, uspavankama, vise gatkama..." Surova realnost me nagoni na misljenje da se svim tim aferama i neodmerenim izjavama zeli skrenuti paznja sa goruceg socijalnog pitanja. Tranzicione turbulencije se uveliko zahuktavaju, dok "velika braca" ostaju nema na egzistencijalno pitanje vise stotina hiljada "prekobrojnih".
Borba protiv korupcije, ako je ikada pocela, uveliko jenjava. Vrsi se precutna legalizacija bespravno stecenog imetka plejade razlicitih likova, od bivsih direktora drustvenih firmi do okorelih kriminalaca. Clanovi Vladinog antikorupcijskog tela uveliko se smisljeno diskredituju u javnosti bez ikakve reakcije i pomoci osnivaca koji, gle apsurda, smerno "peru ruke", stavljajuci se u poziciju neutralnog posmatraca. "Pilatovstina" uzima maha...
I dok se tocak istorije neumitno okrece, u krug naravno, ne mogu se oteti utisku da se pod njim uvek nadju smrvljeni najcasniji, a samim tim i najsiromasniji clanovi zajednice. Pojedinci cije su vrline postale mane, losi plivaci u bezobalnom "moru bluda i kala".

Bojan Gavrilovic

Dogadjanja: Pokusaj urbane rekonstrukcije ili san letnje noci

Dogadjanja: Haski i srpski apsurdi

 


1996 - 2002 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar