Dogadjanja

Nespokojne mosti Lazareve

Malo je kome nepoznato postovanje mostiju - ruski se komunisti ni posle osamdeset godina ne rastaju od kultnog postovanja Lenjinovih zemnih ostataka. U Crkvi pak to je posebno vazno jer - vec prema ucenju - delovi tela se stavljaju u temelje hrama koji se podize, buduci da Crkva "stoji na krvi i kostima mucenika". Odnos prema relikvijama je stvar kulture. Jos daleke 1942. godine su cak i ustaske kvislinske vlasti, uz vojne pocasti, predale Nedicevim vlastima mosti Lazareve. A vladar nas, despot Djuradj Brankovic, jos 1449. je izdvojio ogromnu sumu novca da kupi mosti sv. jevandjeliste Luke koje su najsvecanije prenete u Smederevo.
Uistinu je imalo sta da uznemiri javnost - Politika 5. 07. 2002. - kada su mosti raskomadane, kada je ruka kneza Lazara odvojena od tela.

Saveta Mihic, Iz ciklusa »Zivot«

Novine pisu da narod po crkvama "pali svece", spremaju se barikade, pronose se glasovi o "novom prokletstvu" koje ce nas pratiti, pominje se cak i nekakva odluka Sinoda SPC ali vladika branicevski g. Ignjatije se ne oglasava. Barem ne onako kako bi to trebalo da cini jedan jerarh. Nekome je i danas - kada se drzava smanjuje - potrebna manipulacija "duhovnoscu", pa se nije cuditi sto u svemu ucestvuje i VJ u sprezi s Crkvom. A sta se tek nudi kao duhovnost dokaz je pomanjkanja upravo duhovne kulture u ovim nemirnim vremenima. O tome govori i ovakav nemar prema mostima koje su - sta god ko mislio o tome - javno i kulturno dobro i svetinja koja vernicima mnogo znaci. A razloga za uznemirenje u siroj javnosti zaista ima na pretek. Nisu daleko za nama vremena kada su mosti Lazareve nosene u populistickom zanosu sa dobro znanim politickim namerama. I posle - i to znamo - tim su tragom prosle vojne i paravojne formacije koje su ostavile krvave tragove koji zadugo nece biti izbrisani. Na Crkvi je - i pravo je vreme za to - da se oglasi jer procesije sa mostima bude tmurna prisecanja.
I najzad - sto nije nevazno - ne oglasava se ni Zavod za zastitu spomenika. Citavim nizom posebnih ugovora izmedju drzave i Crkve uredjeno je cuvanje svetinja i javnih dobara, biblioteka i retkih rukopisa. Kako je krenulo, opet se moze naci neko ko ce istrgnuti list iz Miroslavljevog jevandjelja - sto se jednom dogodilo. Hriscanska javnost u Srbiji je s pravom protestovala, ali je cudno da se u laickoj javnosti nisu culi glasovi protesta.

M. Dj.

Dogadjanja: Crkveno-politicke igre bez granica

Dogadjanja: Zene iz Jugoslavije u Americi


1996 - 2002 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar