Doga|anja

Ko }e koga na Kosovu prevariti*

Kad sam nedavno upitao jednog kolegu novinara iz Britanije kako bi najbolje opisao situaciju na Kosovu, on mi je ispri~ao stari vic u kojem delegacija jednog plemena dolazi u posetu drugom plemenu i vra~, odmah posle pozdrava i ceremonijalnog plesa oko vatre, upita doma}ina: Je li, boga ti, ima li kod vas jo{ ljudo`dera? A ovaj slo`i facu i ponosno odgovori: Nema, ju~e smo pojeli poslednjeg!
Isprva sam pomislio da je moj prijatelj uobi~ajeno zapadnja~ki prepotentan, ali sam ubrzo shvatio da je nekoliko dana ~itao ovda{nju balkansku {tampu, prvenstveno beogradsku i pri{tinsku. Mogao je tako, po svoj prilici, da do|e do zaklju~ka da na Kosovu `ive najmanje dva plemena ljudo`dera. Pa, ko koga stigne.
Obe strane, ve}a i manja, shvatile su ipak, ~ini se, da je na Kosovu pri~a o multietni~nosti ne{to nalik na multivitaminski preparat. Neophodno je, dakle, stalno glasno ponavljati pri~u o zalaganju za demokratske standarde, evropske ili zapadne, dakako, ali multietni~nost ne treba ba{ previ{e primenjivati jer postoji opasnost od hipervitaminoze.
Srbi, tako, uz pri~e o multietni~kom Kosovu, poku{avaju na sve na~ine do do|u do formule za podelu na etni~koj osnovi, iako ve} dve godine nikako ne uspevaju da se dogovore ~ak ni oko toga kako da urede samu Srbiju. Albanci bi da ve} sutra proglase nezavisnost, opet multietni~ku, nadaju}i se da }e i samim isticanjem Klintonove fotografije u Pri{tini Kosovo postati mala Amerika.
Na takvom Kosovu pri~a o ulasku u Evropu izgleda kao poku{aj da pra}kom ulovite medveda. Koliko }e Albanci biti zadovoljni politikom svojih lidera pokaza}e se vrlo brzo, kad pogledaju u svoje nov~anike, a {ta Srbi misle o politici Beograda rekli su jasno na prethodnim izborima.
Ta beogradska politika u odnosu na kosovske Srbe ve} decenijama neodoljivo podse}a na pona{anje zvani~ne Rusije prema "bratskom slovenskom narodu Srbima". Kad god je bilo gusto bra}a Rusi ostavili su nas na cedilu. Ba{ po onom receptu koji je autoru ovog teksta 1995. godine u brk skresao ruski ambasador pri UN u Njujorku Sergej Lavrov - pa, ne o~ekujete valjda da Rusija zarati sa celim svetom zbog Srbije. Zato nimalo ne bi trebalo da ~udi re~enica jednog Srbina iz ^aglavice kod Pri{tine izre~ena neposredno posle oktobarskih izbora na koje, naravno, nije iza{ao: "Kakvi su nam politi~ari, glasao bih i za Ta~ija, kad bi mi ponudio ~vrste garancije da }u sutra bolje da `ivim!"
Ova re~enica je, svakako, izre~ena s velikom dozom ironije i cinizma, tako prisutnih u odnosima izme|u Srba i Albanaca, ali mo`da najbolje ilustruje neozbiljnost srpske politike koja pretenduje da se bavi Kosovom. Beograd i danas, ba{ kao i decenijama unazad, pokazuje samo `elju da zadr`i {to ve}u politi~ku kontrolu na Kosovu, u ovom periodu isklju~ivo preko le|a kosovskih Srba, ali niko od politi~ara u prestonici Srbije nema jasnu i dugoro~nu politi~ku strategiju prema Kosovu. Sve nekako mo`e da se svede na jednu jedinu re~, koja se sve ~e{}e ~uje u srpskim enklavama - trgovina. Zato re~enica onog Srbina iz ^aglavice mo`e da za~udi samo one koji ne poznaju raspolo`enje kosovskih Srba.
Malobrojni Srbi na Kosovu, a i oni raseljeni {irom Srbije, danas nemaju previ{e strpljenja i razumevanja za politi~ke smicalice {atl-politi~ara iz Beograda, niti mogu da ih impresioniraju lokalni lideri, nesposobni da makar osmisle obrise ozbiljne politike koja bi ponudila realnu perspektivu stanovni{tvu na ovim prostorima. Najmanje dvojica srpskih kosovskih lidera, Nenad Radosavljevi} i Mom~ilo Trajkovi}, zatra`ili su odmah posle izbornog srpskog fijaska ostavku i utvr|ivanje odgovornosti klju~nog beogradskog igra~a za Kosovo, {efa Koordinacionog centra Neboj{e ^ovi}a. U beogradskoj {tampi ti zahtevi pro{li su gotovo nezapa`eno, a ^ovi}u nije ni na kraj pameti da se u pauzi izme|u dva leta helikopterom pozabavi takvim pitanjima, jer, kako ~esto voli da istakne, on ima va`nija posla i nema vremena da se bavi abrovima.
Ve}ina kosovskih Srba, obi~nih gra|ana, kako se to ~esto ka`e, ne bave se politikom, ali polako postaju svesni da se upravo zato politika veoma bavi njima. To po~inje da biva bolno. Ako su lokalni oktobarski izbori ne{to pokazali onda je to saznanje da kosovski Srbi po~inju da shvataju da su godinama bili samo obi~ni pioni u {ahovskoj partiji nekih ambicioznih momaka iz Beograda.

Posle oktobarskih izbora postaje jasnije da se Beograd opredelio za mek{u varijantu etni~ke podele Kosova, jer poziv Srbima da masovno iza|u na izbore samo u nekoliko op{tina na severu i u centralnom delu pokrajine te{ko mo`e druga~ije da se protuma~i. Na pitanje {ta takvom politikom nude Srbima u Gora`devcu, recimo, ili u mnogobrojnim drugim manjim enklavama, niko iz Beograda nije se previ{e uzrujao. Da li je u pitanju politi~ka arogancija ili neko u Beogradu jo{ umi{lja da je prona{ao spasonosnu formulu kako da pre~icom dosko~i me|unarodnoj administraciji i kosovskim Albancima, ostaje da se vidi. Ali, nevolja je u tome {to se za Srbe u prethodnoj deceniji pokazalo da su, za njih same, ali i za njihove kom{ije, sve srpske pre~ice bile mnogo trnovitije i bolnije od uhodanih puteva.
Mo`da neki momci iz Beograda danas zaista imaju plan kako da na Kosovu izgrade demokratske odnose me|u etni~kim zajednicama, prvenstveno u odnosu na ve}insko albansko stanovni{tvo, ali je sigurno da je sve manje Srba koji }e poverovati, posle toliko bajki koje su do sada slu{ali, u te njihove pri~e. Tim pre {to taj plan, ako ga zaista imaju, jo{ nisu javno saop{tili. Ne}e biti, valjda, da oni u ~ije ime, navodno, govore politi~ari, treba o svemu da saznaju poslednji.

Zoran ]ulafi}

Autor je freelancer iz Beograda i novinar UNMIK Radija. Stavovi izneti u ovom tekstu su li~ne prirode i ne odnose se ni na koji na~in na politiku UNMIK-a.

* Tekst je objavljen na albanskom jeziku u Koha ditore (novembra 2002).

Doga|anja: Neuspeh u prvom poku{aju

Doga|anja: Tranzicija u lokalu