|
Doga|anja
Tranzicija u lokalu
"Crne rupe"
demokratskog prevrata
U prilozima za autobiografiju tranzicije, koju
rezimiramo svakodnevno, do sitnih detalja razmimoila`enja doju~era{njih
strana~kih istomi{ljenika, ni u fusnotama trenutno ne nalaze mesto postrevolucionarna
doga|anja na nivou lokalnih samouprava gde je doju~era{nja vlast ponovo
na vlasti. Od {ume pred nama gubimo iz vida drve}e koje se su{i i propada,
grade}i mrtvu mrlju na karti srpskog demokratskog bu|enja. Ako se u
potpunosti odustane od ovih delova tranzicijske potke kojom bi da se
priklju~imo za rukav Evrope, taj d`emper pun rupa ne}e nas skoro ogrejati
pred licem evropske zajednice.
Ko je digao ruke od Timo~ke krajine (Negotin - SPS na vlasti, Kladovo
- koalicija DSS/SPS, Majdanpek - klimava koalicija DSS sa DOS-om, doskora
sa SPS-om) i jo{ najmanje dvadesetak sli~nih "lokaliteta"
ove, sve manje, Srbije? I, za{to?
Zbog ~ega bi lokalnim samoupravama bio potreban patronat centrale? Prosto
zato {to je u mnoge od njih revolucija stigla "dekretom".
I kako je "zakonodavac" vi{e nije nadgledao, zaokupljen {umom,
tako se ona lako i ugasila. Kako do{lo - tako pro{lo. Ako je broj tih
"ta~kica" na karti Srbije u procentu "statisti~ke gre{ke"
(veoma popularan pojam koji ozna~ava gubitnike u novo-politi~kom `argonu),
onda pojava nije zabrinjavaju}a; na budu}im parlamentarnim izborima
bi}e to sporadi~ni pojedinci retrogradne pro{losti. Ali ako se potpuno
izgubi iz vida taj statisti~ki podatak - gde biv{i re`im ima decenijsko
upori{te kontinuirane mo}i - po principu nerazja{njenog slu~aja progresije,
i odnos snaga u centralnom parlamentu mo`e se bolesno zaljuljati. Imamo
li u vidu i tihu te`nju da se u parlamentu bira predsednik, zatvori}emo
mala vrata za izlaz iz lonca tranzicije.
Te{ko }e revolucija prona}i nove ljude da zamene istro{enu decu revolucije
iz lokala, kojima je rok upotrebe istekao ve} posle godinu dana. Nezainteresovanost
"naciona" da iza|e na poslednje izbore indikativna je na mnogo
{irem planu, a obuhvata i ove, sve kra}e "rokove trajanja".
Potpuno razo~arenje u sposobnost demokratskih opcija u ovim lokalnim
samoupravama (pa i beogradskim centralama) da se slo`e same sa sobom,
a jo{ manje me|usobno, ohladila je i strana~ki jasno opredeljene, ali
i simpatizere, koji su zna~ajan teg na izbornim terazijama.
Ko je revoluciju doneo, taj treba i da je ~uva ("...a ko to nije
sposoban ~uvati i braniti, nije ga vredan ni imati..." - Hajduk
Veljko u odbrani Negotina 1813), pa ako ve} nakon dve godine pokazujemo
da je nismo u stanju sa~uvati, postavlja se logi~no pitanje da li je
na{a ili smo zaista samo letargi~an narod kojem je uvek potreban podsticaj
sa strane.
Male, lokalne sredine, gubitnici revolucije, "statisti~ke gre{ke"
u tranziciji, smorene su ve} od raznoraznih potplitanja. U svojim toplim
zimskim domovima polako se prilago|avaju (po ko zna koji put u istoriji)
tome da imaju upravo onakvu vlast kakvu su zaslu`ile, da je nivo na{eg
demokratskog bi}a na visini do koje se mogao popeti i da se ne treba
siliti vi{e, kao {to ne mo`e{ stalno tu}i dete zbog dvojke iz matematike
kad se utvrdi da je to njegov domet.
Takav talas prepu{tanja dr`ao nas je deset godina u izolaciji. Proglasiti
se nesposobnim i pustiti druge da vuku tranziciju (ili vode revoluciju)
stav je u kojem smo ve} izverzirani. Talas rezignacije, istro{enosti
zajedni~ke vizije i prepu{tanja, ako krene iz procenta "statisti~ke
gre{ke", mo`e poplaviti i prestonicu. To je dovoljan razlog da
se ne zaboravi na "crne rupe" na okukama tranzicije, {to ve}
~ine i vlada i nevladine organizacije (kada su u pitanju ve}i projekti
i donacije), vade}i ih kao "keca iz rukava" samo u partijama
dokazivanja demokrati~nosti pred svetom.
Dragana Kne`evi},
Negotin
Doga|anja:
Ko
}e koga na Kosovu prevariti
Doga|anja: Badnjaci
mr`njom uga{eni
|
