|
Prevod
Talasi ogor~enosti*
Najraniji talasi ogor~enosti
Da li je oduvek bilo ovako? Odgovor je - i da
i ne. Na samom po~etku, dvadesetih godina, ubrzo nakon {to je prva radio-stanica
s redovnim programom po~ela s radom, radio-programi su bili puni filozofske
i politi~ke ogor~enosti.
Jedna od prvih nacionalno uspe{nih, a po mi{ljenju mnogih i jedna od
najuticajnijih upotreba radio-talasa za {irenje politi~ke filozofije
bio je program katoli~kog sve{tenika ^arlsa E. Kohlina, tokom tridesetih
i ~etrdesetih godina. Kohlin je bio zajedljiviji od [ulera i imao je
ve}eg uticaja kao propagator mr`nje, ali Komisija nije ograni~ila njegovu
slobodu govora na radio-talasima. Po{to Kohlin i drugi desni~arski propovednici
i zakupci radio-programa nisu posedovali sopstvene stanice ve} su kupovali
vreme za svoje emisije, komisija nije mogla da im ukine profesionalne
dozvole kao u [ulerovom slu~aju.
Godine 1926. Kohlin je zapo~eo svoju radio-karijeru sa regionalnim emitovanjem
iz svog Hrama malog cveta u predgra|u Detroita. Godine 1930. zapo~eo
je sa redovnom serijom emisija na CBS-u. U po~etku je tobo`e zastupao
radni~ki orijentisanu politiku, posebno onu Frenklina D. Ruzvelta. Za
nekoliko godina Kohlin je postao vode}a radijska zvezda u zemlji. Primao
je u proseku oko 80 000 pisama nedeljno, vi{e i od predsednika SAD,
a prema nacionalnom ispitivanju javnog mnenja iz 1933. godine Kohlin
je bio "najkorisniji gra|anin u SAD".1
Jo{ 1930. godine Kohlin je ustanovio odre|en pristup i model kojem su
desni~arske medijske li~nosti te`ile tokom sedamdesetih. On je "sru{io
barijeru izme|u poznatih li~nosti i kreiranja politi~kog mi{ljenja.
Objedinjavanjem svog talenta i obrazovanja iz oblasti dramske umetnosti
u jednom potpuno novom mediju komunikacije (Kohlin) je transformisao
radio-program, a tako i javni diskurs u ameri~kom dru{tvu".2
Posle izbora Frenklina Ruzvelta za predsednika 1932. godine i njegovog
primenjivanja politike sa kojom se Kohlin nije slagao, Kohlin se okre}e
protiv Ruzvelta, pa ~ak po~inje i da ga etiketira kao komunistu. Uspon
fa{izma u Italiji i nacizma u Nema~koj raspiruje Kohlinovu vatru. Poput
televizijskih propovednika dana{njice, njegov pristup je bio da napadne
odre|ene grupacije kako bi dobio podr{ku drugih, i da putem svojih radio-nastupa
prikupi donacije vredne milione dolara. Napadao je Jevreje, radni~ke
sindikate, emigrante, rasne manjine, podi`u}i i ja~aju}i srd`bu i mr`nju
prema ovim konkurentima za radna mesta i dru{tveni status u predratnoj
Americi zahva}enoj depresijom. U isto vreme, {irio je svoju publiku
okre}u}i se i ka drugim ciljevima kao {to su Vol Strit i veliki poslovi.
Kako se Drugi svetski rat primicao, sve vi{e je podr`avao Musolinija
i Hitlera i krivio Jevreje za sva svetska zla. Zahtevao je "Ameriku
u kojoj }e narod kontrolisati ekonomiju i o~uvati svoje hri{}anske vrednosti"3
- retorika istovetna onoj kojom se danas slu`e desni~arske radijske
li~nosti. Kohlin je bio prete~a dana{njeg neonacizma i grupacija koje
negiraju holokaust. Po ulasku Amerike u rat postao je sramota za svoje
prijatelje republikance i za svoje pristalice i postepeno je nestao
sa radio-talasa. CBS ga se odrekao, pa je zato osnovao sopstvenu mre`u
stanica za svoje emisije, ali i te stanice su ga, jedna po jedna, napustile.
Pre nego {to je njegova retorika postala toliko ekstremisti~ka i potpuno
neprihvatljiva za sve Amerikance koji su podr`avali rat protiv Hitlera
i nacizma, Kohlin je u svojim emisijama razradio takav pristup i stil
koji je bio veoma uspe{an u privla~enju publike i koji su brojni komentatori
poku{ali da imitiraju nakon {to je njegova popularnost opala, a mo`e
se primetiti ~ak i danas u emisijama Ra{a Limboa. Kohlin je zavodio
svoje slu{aoce poluistinama i napeto{}u, a ponekad i potpunim neistinama.
Bio je poput novinara tra~ rubrike, koji se poigrava sa uzbudljivim
pa ~ak i uvredljivim temama. Me|utim, on je to ~inio uz jetke politi~ke
komentare, prizivaju}i tako strahove i nezadovoljstva svojih slu{alaca.
Imao je jo{ jednu dodatnu tehniku: po{to je bio sve{tenik, ~esto je
u svojim programima koristio umiruju}u muziku orgulja i duhovne propovedi.4
U svojoj knjizi o Kohlinu - Radio-sve{tenik - Donald Voren citira obo`avaoca
Kohlinove tehnike: "On je (koristio) {tap da poka`e kako se stajanjem
daleko od mikrofona i vikanjem, a potom pribli`avanjem, ~ime se izra`ava
intimnost, mogu posti}i `eljeni dramski efekti".5
Mnogi Voltera Vin~ela, verovatno najpoznatijeg komentatora u periodu
od tridesetih do pedesetih godina, smatraju za rodoljubivog novinara.
Nije etiketiran kao ludak ili radikal i mnogi su ga smatrali za objektivnog
arbitra. Vin~el je bio prete~a voditelja poput na{eg savremenika Ra{a
Limboa. On je od antikomunizma na~inio kamen temeljac za svoj patriotizam,
a navodno je bio i blizak prijatelj i pouzdanica jednog od svojih velikih
pristalica D`. Edgara Huvera. Njegova radio-emisija, koja je po~ela
s emitovanjem 1932. godine, tobo`e je bila tra~ emisija, a on ju je
krajem 40-ih i po~etkom 50-ih, u vreme Makartija, pro{irio na desni~arski
politi~ki komentar, u kojem je nazivao "komunjarama" sve one
sa kojima se nije slagao. Njegove emisije su imale brojnu i lojalnu
publiku, a on sam je mogao da uti~e na nacionalnu politiku i da stvori
ili uni{ti ne~iju karijeru u samo nekoliko sekundi svog komentara na
radiju. [irio je glasine; uspostavljao stilove; krivotvorio nacionalno
mi{ljenje; neke karijere izgradio a neke uni{tio; popularisao je knjige,
predstave i filmove; menjao jezik; zadevao kavgu; neke politi~are o{tro
kritikovao, a promovisao programe drugih; artikulisao je raspolo`enje
javnosti.6
Upotreba radija - i drugih medija - u svrhe politi~ke propagande u SAD
bila je ra|ena po uzoru na fa{isti~ke vladavine u Evropi dvadesetih
i tridesetih godina. ^im je 1922. osvojio vlast u Italiji, Benito Musolini
je shvatio mo} novog medija - radija - i po~eo je da ga koristi kada
je to u Italiji postalo tehni~ki mogu}e. Nekoliko godina kasnije neko
ga je citirao: "Da nije bilo radija ne bih imao mo} nad narodom
Italije kakvu sada imam". U nacisti~koj Nema~koj Jozef Gebels je
postao majstor kori{}enja svih dostupnih medija kako bi oja~ao posve}enost
nema~kog naroda principima za koje se zalagao Adolf Hitler. Nije ni
ironi~no ni za~u|uju}e to {to danas u SAD lokalni neonacisti na isti
na~in koriste radio za promovisanje iste ideologije koju su zastupali
i nacisti u Nema~koj tridesetih i ~etrdesetih godina. Nacisti~ka Nema~ka
je postavila presedan. "Radio-propaganda bila je u velikoj meri
nacisti~ki izum; oni su potencijal tog medija prepoznali bolje od svojih
neprijatelja i sna`no ga iskoristili."7
Jo{ 1932. godine Britanci su koristili kratkotalasni radio za emitovanje
svoje ideologije u raznim kolonijama i partnerskim zemljama {irom sveta,
da bi omogu}ili svojim slu`benicima u inostranstvu da budu u kontaktu
sa mati~nom zemljom i da bi osna`ili britansku kulturu u tim udaljenim
krajevima.8 Italija je bila pionir
u emitovanju propagandnog programa na jeziku naroda kojem je propaganda
namenjena. Godine 1934. Radio Bari iz Rima po~eo je sa emitovanjem programa
na arapskom jeziku za podru~je severne Afrike, u nameri da dovede u
pitanje britansku dominaciju na tom prostoru. Nekoliko godina kasnije,
1937, britanska vlada je odobrila BBC-ju da zapo~ne sli~an program na
arapskom jeziku.9 Ubrzo su mnoge
zemlje uvidele dvostruku korist od upotrebe radija u svrhe me|unarodne
propagande: prvo, za ja~anje njihovog uticaja u zemljama u kojima ve}
imaju upori{te, i drugo, zbog razbuktavanja sukoba u Drugom svetskom
ratu, za napad na neprijatelja u istom ~asu kad ovaj na sva zvona ogla{ava
sopstvenu filozofiju.
BBC i Glas Amerike bili su klju~ni akteri propagande u vreme Drugog
svetskog rata. Nema~ki kratkotalasni programi usmereni na savezni~ke
zemlje bili su jednako efikasni, igraju}i na kartu psiholo{kog zastra{ivanja
neprijatelja. Nema~ka je znala kako da koristi program tako da privu~e
slu{aoce, da ih uz pomo} prijatne zabave namami da ga prihvate, a onda
da ih zarazi totalitaristi~kim idejama. U jednom od najefikasnijih programa
nastupala je Mildred Gilars, Amerikanka bar{unastog glasa koja se iselila
u Nema~ku. Saveznici su je zvali "Osovinska Seli". "Pu{tala
je popularnu muziku, protkanu re~ima saose}anja prema vojnicima koji
je slu{aju, a ~ije `ene i devojke koje su ostavili kod ku}e bez sumnje
imaju burne afere sa mu{karcima koji su bili dovoljno pametni da izbegnu
vojnu slu`bu. Njeni komentari izme|u muzi~kih numera nai{li su na plodno
tlo u predrasudama nesre}nih i prepla{enih slu{alaca, koji rizikuju
svoje `ivote tako daleko od svojih domova. 'Proklet bio Ruzvelt! Proklet
bio ^er~il! Prokleti bili svi Jevreji koji su doveli do ovog rata! Volim
Ameriku, ali ne volim Ruzvelta i sve njegove ljubavnike Je{e!'"10
Japanci su koristili kratkotalasni radio na sli~an na~in. U jednom trenutku
Japan je imao ~ak 27 `ena disk-d`okeja na programima koji dopiru do
savezni~kih trupa na Pacifiku.11
Iva Ikuko Toguri d'Akino, prva generacija Amerikanaca japanskog porekla,
bila je u poseti ro|acima u Japanu kada je bila primorana da stupi u
japansku slu`bu i emituje antiameri~ku propagandu. Postala je poznata
kao "Tokijska ru`a". Posle rata je otkriveno da je na sve
mogu}e na~ine poku{avala da umanji uticaj materijala koji je morala
da prezentuje a da je u nekim slu~ajevima ~ak uspevala i da mu izmeni
sadr`inu.12
Za vreme Drugog svetskog rata zapa`en je porast broja komentatora zajedno
sa porastom broja emisija koje su prenosile vesti. Glavni izvor vesti
bio je radio. Iako je Federalna komisija za komunikacije (FCC) 1941.
odobrila rad komercijalnim TV stanicama, po~etak rata doveo je do blokiranja
novih stanica, blokiranja ekspanzije starih stanica i zaustavljanja
proizvodnje radio i TV aparata kako bi se delovi i materijali koji se
ina~e koriste za transmisiju i prijem koristili u ratne svrhe. Relativno
malo ljudi je u to vreme imalo televizore, ali skoro svako doma}instvo
je imalo makar jedan radio-aparat. Zbog toga {to je skoro svako u SAD
imao nekog ro|aka ili prijatelja u vojsci, ljudi su revnosno slu{ali
radio-izve{taje i komentare o toku rata.
Iako je rat u svemu ujedinio Ameriku, na radiju je i dalje postojala
velika razlika u mi{ljenjima. Kada su SAD u{le u rat bilo je oko 20
radio-komentatora; tokom rata taj broj se pove}ao i 1947. je na lokalnim
radio-stanicama i u mre`ama radio-stanica {irom zemlje radilo oko 600
komentatora.13 Njihova mi{ljenja
su se razlikovala, ali i pored toga {to su SAD za vreme rata va`ile
za politi~ki liberalnu dr`avu i {to su podr`avale Ruzvelta i "Novi
dogovor", konzervativni komentatori su bili dominantni. Istra`ivanje
koje je 1945. godine sproveo ~asopis Variety nad grupom od 30 komentatora
zaposlenih u mre`ama radio-stanica, pokazuje da je bilo ~etiri umerena
liberala, deset na poziciji centra, pet konzervativaca, {est reakcionara
i deset neopredeljenih.14 Oni su
mogli da uti~u i uticali su na javnost pre, za vreme i posle rata. Irvin
Feng pi{e: "Radio-komentatori su stalno prebirali po dnevnim doga|ajima
kako bi potkrepili svoja verovanja o kojima su neprekidno govorili".15
Nakon rata, na me|unarodnom frontu, kratkotalasni radio je nastavio
sa onim {to je zapo~eo pre Drugog svetskog rata - samo {to je ovoga
puta ogor~enost postojala prvenstveno izme|u nekada{njih saveznika,
SAD i SSSR. Hladni rat je bio period intenziviranja "antikapitalisti~ke"
propagande, s jedne strane, i "antisocijalisti~ke" propagande,
s druge strane. BBC, Glas Amerike i Radio Moskva spojeni su u Radio
Slobodna Evropa, pod pokroviteljstvom SAD, koji je emitovao antisovjetsku
propagandu {irom isto~ne Evrope. Njegova misija opisana je na slede}i
na~in:
"U po~etnoj fazi njegov cilj je da spre~i ili makar da omete kulturnu,
politi~ku i ekonomsku integraciju ciljnog podru~ja u Sovjetski Savez.
U kasnijoj fazi mo`e se pokazati korisnim kao sredstvo za stimulisanje
i pozivanje na pozitivne i efikasne akcije. Za sad programi Radija Slobodna
Evropa kreirani su tako da odr`avaju nadu me|u na{im prijateljima i
da zbune, podele i podriju na{e neprijatelje u satelitskim dr`avama".16
Drugi ameri~ki radio koji se prenosio u Sovjetskom Savezu bio je Radio
Sloboda, koji je te`io pre svega da promeni uverenja gra|ana Rusije.
Oba ova sistema, Radio Slobodna Evropa i Radio Sloboda, sprovodila su
nepopustljivu antikomunisti~ku propagandu smi{ljenu da izazove neslogu
me|u sovjetskim zemljama, ~esto ~ak i direktnim napadima na pojedine
vo|e u tim zemljama. Jedan od njihovih projekata bio je da podstakne
revoluciju u Ma|arskoj; to im je po{lo za rukom, ali su Ma|ari, koji
su o~ekivali pomo} od strane NATO-a, ostavljeni na cedilu i revolucija
je ugu{ena. Radio Slobodna Evropa je kasnije odigrao klju~nu ulogu u
podsticanju rasta pokreta Solidarnosti u Poljskoj. Iako su obe stanice
- Radio Slobodna Evropa i Radio Sloboda - sme{tene u Minhenu, u Nema~koj,
s vremena na vreme tvrde da se nezavisno finansiraju, sredstva dolaze
iz SAD i za njih se generalno smatra da su pod kontrolom Centralne obave{tajne
agencije - CIA.
Razlika izme|u tzv. levi~arskih i desni~arskih radio-komentatora postala
je jo{ izra`enija kasnih 40-ih godina kada je senator D`ozef R. Makarti,
republikanac iz Viskonsina, po~eo da eksploati{e hladni rat i izvr{io
sna`an uticaj na ameri~ku misao i delo, unose}i strah i po{tovanje ne
samo u medijsku industriju - pre svega film, radio i televiziju - nego
i me|u vo|e i tvorce mi{ljenja u zemlji, uklju~uju}i i predsednike,
Trumana i Ajzenhauera, koji nisu bili u stanju da mu se odupru. Skoro
svi komentatori su podr`avali Makartija ili su, zastra{eni da ne dospeju
na crnu listu, izbegavali da kritikuju i njega i njegove metode. Tek
retki su se na to odva`ili. Edvard R. Marou je bio u tome najefikasniji,
rizikuju}i karijeru da bi sa svojim prijateljem, producentom i piscem
Fredom W. Frendlijem snimio televizijsku emisiju iz dva dela o Makartiju,
u kojoj su re~i koje je Makarti li~no izgovorio igrale va`nu ulogu u
njegovom razotkrivanju pred ameri~kom javno{}u i na kraju dovele i do
njegovog sloma. Jo{ jedan ugledni komentator Elmer Dejvis, koji je za
vreme Drugog svetskog rata bio na ~elu ameri~kog Ministarstva za ratne
informacije, nije se pla{io da javno ka`e kako je Makarti ve}a opasnost
za zemlju od komunizma. Dejvis je rekao: "Ne}u spekulisati o njegovim
(Makartijevim) motivima, po{to nisam ni psihijatar ni kanalizacioni
inspektor".17 Tokom godina
bilo je i drugih liberalnih komentatora, poput Rejmonda Grejema Svinga,
koji je podr`avao posleratni koncept Jednog sveta (prvobitno popularisan
1944. od strane republikanskog predsedni~kog kandidata Vendela Vilkija);
Makarti je Svinga optu`io da je komunista. Doroti Tompson je smatrana
za liberala zbog dugogodi{njeg zalaganja za prava `ena u njenom radio-programu
i, donekle, zbog zalaganja za prava Arapa po zavr{etku rata.
Me|utim, ve}ina komentatora u periodu pre i posle rata bili su vi{e
nalik na Fultona Luisa mla|eg, koga mnogi smatraju dominantnim desni~arskim
komentatorom tog vremena i sa kojim ~esto upore|uju Ra{a Limboa. Luis
je podr`avao Makartijevu tvrdnju da su se komunisti infiltrirali u vladu
SAD i da komunisti~ki tajni agenti kuju zavere {irom Amerike.18
Luisov uticaj je bio ogroman; on ne samo {to je odra`avao op{te mi{ljenje
ameri~ke javnosti, nego ga je i stimulisao i doprineo njegovom oblikovanju.
Ve}ina vrhunskih komentatora, me|utim, nije iznosila mi{ljenje o doga|ajima
i pitanjima tog vremena. Najpopularniji izve{ta~i i voditelji, poput
Dejvida Brinklija, ^eta Hantlija, Voltera Kronkajta i ^arlsa Karalta,
koliko god informativni bili, veoma retko su zauzimali kriti~ki stav.
(Kada je Kronkajt ipak 1968. zauzeo stav o ratu u Vijetnamu, njegov
uticaj je bio toliko sna`an da su njegovi negativni komentari o ulozi
SAD navodno ubedili predsednika Lindona D`onsona, koji se uporno zalagao
za rat, da se ne kandiduje za novi mandat.)
Pedesete godine su bile doba zabrana, i tek nakon {to je Senat osudio
Makartija i nakon njegove smrti ubrzo zatim, pojedini komentatori su
se ponovo pojavili u javnosti i usudili da iznesu i poneki stav. Ve}ina
komentatora nastavila je po starom - bili su odraz konzervativizma i
nepromenjenog stanja. Sve {to nije bilo promakartijevsko, a nakon njegovog
pada proameri~ko, smatralo se komunisti~kim. Rasprava o bilo kojoj ozbiljnoj
temi ili politi~kom pitanju bila je podlo`na pogre{nom tuma~enju. "Svaka
politi~ka asocijacija ~inila je sponzore nervoznima... bilo {ta u vezi
s politikom prizivalo je utvare optu`bi za podr`avanje komunizma...
svaki ozbiljan i realisti~an program i{ao je silaznom putanjom, {to
je dovelo do toga da stanice nemaju interesovanja za kreiranje drugih
ozbiljnih programa, uklju~uju}i tu i mnogo ozbiljniju govornu TV."19
Nakon {to makartijevsko proganjanje i ka`njavaje prestaju da budu tema
u medijima, i s pojavom kontrakulture 60-ih, mediji su ponovo uveli
pojedine elemente slobode govora, uklju~uju}i vesti, programe o javnim
pitanjima koji su se bavili kontroverznim temama i tzv. tok-{ou programe.
"Producenti vesti jatili su se da stvore novi vid govorne televizije
u novom dobu koje je bilo socijalno svesnije od prethodnog."20
Zapravo, "govorna televizija, postajala je sve vi{e izvor informacija".21
Tek po{to su radio-mre`e s kompletnim programom prestale da postoje
i umesto njih se pojavile specijalizovane mre`e koje su uglavnom emitovale
muziku - zajedno sa programima na lokalnim stanicama striktno namenjenim
odre|enim zajednicama, koji su tako|e uglavnom emitovali muziku - pojavili
su se u punoj snazi voditelji tok-{ou emisija koji iznose svoje stavove.
Kontakt programi su postajali sve brojniji dok su disk-d`okeji provocirali
seksualne komentare i ispovesti frustriranih doma}ica. Izno{enjem kategori~kih
mi{ljenja, ~ak i bez adekvatnog obrazovanja ili predznanja, mnogi od
ovih disk-d`okeja pretvorili su se u tok-{ou li~nosti, a u njihovim
programima pri~a je sve vi{e zamenjivala muziku. Slu{anost je rasla
i ovakav vid emisija se sve vi{e {irio. Li~nosti poput D`erija Vilijamsa,
Alana Burka, Long D`on Nebela i Lerija Glika postale su op{tepoznate.
Glik je bio jedan od malobrojnih voditelja koji je naginjao levici.
Bio je prete~a Hauarda Sterna, skandaloznog zagovornika slobodne volje.
Krajnja desnica je mnogo bolje od levice ili centra shvatala pravu mo}
radija i velikom brzinom je preplavila stanice pozivima i mi{ljenjima,
stimuli{u}i tako potra`nju za, kako to neki nazivaju, glasnim desni~arskim
tok-{ou voditeljem.22 Takav voditelj
bio je D`o Pajn koji je postao jedna od najpopularnijih li~nosti u zemlji
uz pomo} svojih re~itih, zajedljivih i bestidnih komentara kao {to su
npr. "idi progutaj `ilet" ili "izvadi zube, stavi ih
naopako pa se ujedi za grlo".23
Jedan od koautora ove knjige se}a se svog nastupa u emisiji D`oa Pajna
1953. godine. Pre nego {to je uspeo da sedne pred mikrofon, D`o Pajn
je po~eo da zabavlja i njega i publiku svojom izuzetnom veselo{}u i
smehom. Bio je odu{evljen po{to "smo najzad spalili D`ulijusa i
Etel Rozenberg". Nastavio je da blati Rozenbergove, nazivaju}i
ih "komunjarskim svinjama", govore}i da je elektri~na stolica
previ{e blaga za njih. Svog gosta je stalno prekidao tokom intervjua
veselim usklicima o tome kako se Rozenbergovi pr`e. Pojedini voditelji,
poput Boba Granta, kasnije su postali poznati uz pomo} Pajnovog pristupa.
Grant je ~esto nazivao Amerikance afri~kog porekla "divljacima"
i slobodno je koristio psovke u pri~i o svojim drugim metama. Grant
je svoju reputaciju pripisivao tehnici {ou-biznisa a ne zatucanosti.
"Moji stavovi su iskreni. Uvek sam bio desni~ar", rekao je.
"(Svoje mi{ljenje) iznosim na `ivopisan na~in. Ovo je ipak estrada."24
Ajra Blu, voditelj tok-{ou programa u Los An|elesu 60-ih, ka`e da je
"glavni sastojak svakog dobrog kontakt programa voditeljska li~nost,
{to samouverenija to bolja".25
Napredak u 50-im i 60-im doveo je do toga da desni~arski tok-{ou voditelji
postanu suptilniji i da pri osvajanju svoje publike vi{e koriste uvrnutu
logiku od otvorene grdnje.
Konzervativni i desni~arski vlasnici medija poku{ali su da ponove makartijevsku
eru gu{enja slobodnog mi{ljenja, osim sopstvenog, krajem 60-ih i po~etkom
70-ih godina, kada su milioni Amerikanaca mar{irali ka Kapitol hilu
u Va{ingtonu, kao i na drugim mestima {irom SAD, u znak protesta protiv
ameri~kog u~e{}a u Vijetnamskom ratu. Jo{ jednom je svako ko je protestovao
protiv vladinog stava po pitanju rata u Vijetnamu bio ozna~en kao komunista.
Mediji su skoro bez pitanja podr`avali u~e{}e SAD u Vijetnamskom ratu
i zastupali koncept po kojem su disidenti i kriti~ari vlade obele`avani
kao podriva~i sistema. Komentatori {irom zemlje odu{evljeno su sledili
desni~arski diktat. Za druga~ije mi{ljenje nije bilo puno mesta na radiju
ili televiziji. Mre`e, me|utim, iako voljne da ugu{e kriti~ko mi{ljenje
i da ga cenzuri{u, nisu `elele da ih neko optu`i za o`ivljavanje makartizma.
Iako je "siva lista" tajno postojala jo{ od pedesetih godina
- svako ko je javno optu`en da je levi~ar bio je smatran kontroverznim
i nije dobijao posao ili je njegova emisija ukidana zbog nekih izmi{ljenih
razloga ({to je, na primer, CBS uradio sa Ed Asnerovim "Lu Grantom")
- crna lista se nije pominjala javno. Disidenti su uspeli da se probiju
na televiziju kroz programe koji nisu emitovali vesti: zabavne programe,
drame i komedije. Najbolji primer je "Sat komedije bra}e Smoters".
Bra}a Smoters su se ~esto bavila politi~kim pitanjima, uklju~uju}i i
Vijetnam, i to nepo{tovanje ih je dovelo u sukob sa cenzorima sa CBS-a.
NBC je imao sli~an problem sa "Subotom uve~e u`ivo". Velike
firme povla~ile su svoje reklame iz ovih programa. Emisija bra}e Smoters
pozivala je u goste protivnike rata u Vijetnamu, kao {to je bio Pit
Siger, pa je CBS u maju 1973. naglo prekinuo s njenim emitovanjem.26
Pisac i producent Norman Lir bio je verovatno najefikasniji u izno{enju
alternativnog - ta~nije, levi~arskog - gledi{ta na televiziji. Kroz
likove u brojnim serijama, kao {to su "Sve u porodici", "D`efersonovi"
i "Mod", uspeo je da dopre do ljudi sa svojim liberalnim pogledima
na rasizam, abortus, imigraciju i imigrante, siroma{tvo, obrazovanje
i rat, pored drugih vitalnih dnevnopoliti~kih pitanja. U tom pogledu,
on je verovatno imao ve}i uticaj na stvaranje javnog mnenja od desni~arskih
komentatora koji su bili dominantni na televiziji i radiju.
Desni~arsko ogor~enje na tok-{ou emisijama krenulo je u dva odvojena
pravca. Sa porastom sredstava distribucije, u {ta spada i sve ve}i broj
radio i televizijskih stanica, rast kablovskih mre`a i Interneta koji
je i dalje u usponu, rasle su i mogu}nosti fanati~nih zagovornika. Galamd`ije
i deklamatori, neki ~ak i ~lanovi organizacija odanih nasilju, imali
su pristup radio-talasima. Etar je bio dostupan i blagim intelektualcima
koji su zastupali isti cilj. Dva primera za to su "Linija vatre"
Vilijama Baklija i "Argonski i gosti" Martina Argonskog. Prvi
se pojavio kao konzervativac, iako je ~esto prihvatao desni~arske stavove.
Oni su znali da nema svrhe propovedati vernicima i da su im {anse za
pridobijanje tvrdolinija{a iz suprotnog tabora male. Zato su se obra}ali
onima u sredini, koji su se klonili politike. U tome su bili veoma uspe{ni
zato {to su u svojim nastupima delovali nenapadno, logi~no i kao da
delaju s pozicije "centra". Bakli je svoj imid` objektivnog
komentatora poja~avao debatama sa dobro znanim protivnicima njegove
filozofije, od D`ord`a Mekgoverna do Germejna Grira.
Tokom 80-ih godina, sa porastom broja harizmati~nih voditelja, do{lo
je do ogromnog porasta popularnosti tok-{ou emisija na nacionalnim televizijskim
mre`ama. Fil Donahju je svojom orijentacijom ka liberalnoj politi~koj
opciji diktirao tempo tok-{ou programima zasnovanim na specifi~nom sadr`aju.
"Uveren sam da se problemi ne mogu re{avati gu{enjem vatrenih ideja",
rekao je Donahju.27 Opra Vinfri
je postala i dok ovo pi{emo jo{ uvek je najuticajnija tok-{ou li~nost
na televiziji. Ona je, poput Donahjua, po~ela tako {to se bavila kontroverznim
temama, tako|e u okviru liberalne orijentacije. Na po~etku svoje tok-{ou
karijere Heraldo Rivera se tako|e bavio va`nim pitanjima i idejama,
uklju~uju}i i politi~ke stavove. I on je bio liberal. Bilo ih je jo{
nekolicina koji su se suprotstavljali uobi~ajenoj praksi i koji su postali
uspe{ni u programima koji su pokazivali razumevanje za probleme ljudi.
Donahju je sada u penziji, a drugi voditelji koji su po~eli da se bave
problemima ljudi postajali su sve gori, upu{taju}i se u skandale, intrige
i eksploataciju jer ih je konkurencija primoravala da se udalje od ozbiljnih
tema i pre|u na ~istu zabavu, laku i bizarnu.
Zanimljivo je da mnogi konzervativni i desni~arski TV voditelji nisu
podlegli na sli~an na~in. Dva najuspe{nija i najistaknutija voditelja
su Ra{ Limbo i Morton Dauni Junior. Kao i njihovi radio i Internet pandani,
oni uzimaju razli~ite pristupe da bi postigli iste filozofske ciljeve.
Dauni se odlu~io za skandalozan pristup, tako {to razdra`uje svoje goste
i orkestrira fizi~ke obra~une u svojim emisijama. Njegov nastup je glasan,
opasan i odbojan. Nasuprot njemu, Limbo i na radiju i na televiziji
igra ulogu ozbiljnog, diskretnog stru~njaka, koji za postizanje cilja
vi{e koristi svoj um i lukavost, a ne {uplje fraze i haos. Predsedavaju}i
Ameri~ke konzervativne unije Dejvid Kin "revitalizaciju i regenerizaciju
konzervativaca i republikanaca" pripisuje tok-{ou emisijama.28
Vlada SAD je retko kada ograni~avala izno{enje nekog mi{ljenja putem
medija, sa par izuzetaka u vremenima nacionalnog zanosa kada je superaptriotizam
doveo do gu{enja nepopularnih mi{ljenja, pa ~ak i zatvaranja pojedinaca
koji su ih zastupali (kao, na primer, kada su po Smitovom zakonu iz
1949. ~lanovi Komunisti~ke partije SAD bili osu|ivani na zatvor zbog
govora koji je navodno podsticao na nasilno ru{enje vlade. Kasnije je
sud odlu~io da se zbog nedostatka dokaza o nasilju, ovakav govor ne
mo`e osuditi). Ironi~no je to {to su desni~arski voditelji tok-{ou emisija,
koji zagovaraju silu i nasilje, hap{enje ili pogubljenje svih onih koji
po njihovom mi{ljenju prihvataju komunisti~ke ideje, sada pod za{titom
koja je nastala kao direktan proizvod te{kih muka kroz koje su pro{li
~lanovi komunisti~ke partije.
Po~etkom 90-ih godina u Americi druga vrsta ograni~enja Prvog amandmana
bacila je senku na slobodu govora i {tampe. Kao uslov za izve{tavanje
o Zalivskom ratu Ministarstvo odbrane je od svih dopisnika - radio,
televizijskih i novinskih, zahtevalo da potpi{u sporazum o prihvatanju
vojne cenzure nad svim kretanjima i izve{tajima namenjenim ameri~koj
javnosti. Pentagon je dao ovaj poklon ameri~kom narodu za Dan zaljubljenih,
14. februara 1991, navodno zbog toga {to "informacije ne bi trebalo
da ugro`avaju operacije i ljudske `ivote". Mogu}nost da se ne{to
tako dogodi je zapravo bila veoma mala. Izve{ta~i u prethodnim ratovima
savesno su izbegavali izve{tavanje o temama koje bi mogle da koriste
neprijatelju. U pozadini ovog postupka bila je lekcija koju je Pentagon
nau~io tokom rata u Vijetnamu. Kada su mediji po~eli da obave{tavaju
ameri~ki narod o onome {ta se zaista doga|a u Vijetnamu, uklju~uju}i
tu i nedela ameri~kih vojnika i razotkrivanje la`i koje je Pentagon
plasirao javnosti u poku{aju da odr`i javno mnenje u uverenju da je
nastavak rata neophodan, javnost je reagovala sna`no i bu~no. Politi~ko
mi{ljenje o vo|enju rata okrenulo se protiv vlade i Pentagona i na kraju
dovelo do toga da Amerika obustavi svoja dejstva u severoisto~noj Aziji.
U vojnim akcijama koje su do{le nakon toga, Pentagon je ograni~io slobodu
{tampe. Nije dozvolio izve{tavanje o prvom danu invazije na Grenadu,
~iji cilj nije bio, kako se tvrdilo, da za{titi Amerikance, nego da
zbaci vladu za koju se smatralo da je levi~arska, a tako|e novinarima
nije bio omogu}en uvid u sva de{avanja na po~etku invazije na Panamu.
Mnoga pitanja o de{avanjima u Panami ostala su nerazja{njena do dana{njih
dana. Pentagon se tokom zalivskog rata pribojavao reakcije sli~ne onoj
u slu~aju Vijetnama - politi~kih stavova koji su u suprotnosti sa javnom
podr{kom koju je tra`io za svoje vojne poduhvate. Na po~etku Zalivskog
rata veoma mali broj komentatora je dovodio u pitanje ameri~ke ciljeve
i na~in vo|enja rata, isto kao i u Vijetnamu. Me|utim, {to je vlada
vi{e spre~avala dopisnike da objektivno izve{tavaju ameri~ku javnost,
kako bi dr`ala pod kontrolom politi~ko mi{ljenje o ratu, izve{ta~i su
se sve vi{e bunili, a neki su ~ak podneli i tu`bu protiv kr{enja njihovog
prava na Prvi amandman. Me|utim, rat se zavr{io pre nego {to je taj
slu~aj dospeo na sud, pa je na kraju progla{en spornim. Radijski i televizijski
razgovori, kao i pisani izve{taji, bili su ugu{eni da vesti ne bi doprle
u javnost.
Koliko god da su tok-{ou programi na radiju i televiziji postali mo}ni,
novi fenomen je tokom 90-ih godina obezbedio jo{ ve}i forum, forum svetskih
razmera, za sve one koji `ele da koriste medije za emitovanje svoje
ogor~enosti i izazivanje ogor~enosti drugih ljudi. Re~ je o svetu kompjuterske
komunikacije. Bukvalno na hiljade veb-sajtova {irom sveta kori{}eni
su u svrhe politi~ke propagande, pojedini od strane levi~arskih, ali
naj~e{}e od strane desni~arskih grupa.
Procenjeno je da je po~etkom 1999. godine u SAD postojalo skoro 200
aktivnih veb-sajtova grupa koje {ire mr`nju, {to je za jednu tre}inu
vi{e od prethodne godine. Don Blek, nekada{nji vo|a Kju kluks klana
iz Alabame, za koga se veruje da je prvi upotrebio Internet kao medij
za desni~arke ekstremisti~ke organizacije, ka`e: "U stanju smo
da dopremo do miliona ljudi do kojih u pro{losti nismo mogli. Internet
je postao alternativni informativni medij za sve one koji imaju alternativna
gledi{ta".29
Mnoge zemlje poku{ale su da ugu{e "govor mr`nje", naj~e{}e
kao logi~an produ`etak nacionalnih zakona koji zabranjuju takvu vrstu
govora zbog toga {to izazivaju nasilje i ugro`avaju bezbednost vlade.
SAD su jedna od malobrojnih zemalja u kojima vlada nije cenzurisala
takav politi~ki govor, iako su se neki ~lanovi Kongresa za to zalagali.
SAD su se najvi{e pribli`ile cenzuri na Internetu dono{enjem Zakona
o pristojnosti u kompjuterskoj komunikaciji 1996. godine, uvedenim zajedno
sa Zakonom o telekomunikacijama iz iste godine. Zakon o pristojnosti
u kompjuterskoj komunikaciji zabranjuje, na nejasan na~in, materijal
koji se mo`e smatrati "nepristojnim". Vrhovni sud SAD proglasio
je ovaj Zakon neustavnim jer je u suprotnosti sa Prvim amandmanom. "Govor
mr`nje" su na Internetu u SAD koristile privatne grupacije, uklju~uju}i
i organizacije koje su se bavile specifi~nim sadr`ajima i ciljevima,
i kompanije koje su pru`ale usluge povezivanja na Internet. Liga za
suzbijanje klevete B'nai B'ritha protestovala je putem Internet servisa
"Amerika on-lajn" (AOL) protiv postojanja veb-stranice Kju
kluks klana na tom servisu. AOL je odgovorio: "Stupili smo u kontakt
sa Ligom i, naravno, slo`ili smo se da je KKK za svaku osudu",
ali je odbio da zatvori njihov veb-sajt ukoliko njegov sadr`aj direktno
ne podsti~e na nasilje.30
Veb-stranice koje {ire mr`nju ne prolaze tako dobro u drugim delovima
sveta. Smatra se da najozlogla{eniji veb-sajt koji podsti~e mr`nju pripada
Ernestu Zundelu, ekstremisti koji je vi{e puta bio hap{en zbog sumnje
da je podmetao bombe i ~ije `u~ne tirade obra|uju antisemitske, antiliberalne
i anticionisti~ke teme. Njegova veb-stranica jedna je od vode}ih na
Internetu po pitanju negiranja holokausta. I dok je njegova Internet
stranica zabranjena u mnogim zemljama, njegova mati~na stranica koja
poti~e iz Kalifornije funkcioni{e bez me{anja ili ograni~avanja od strane
vlade. Zundel za sebe tvrdi da ima "38-godi{nju karijeru nenasilnog,
miroljubivog i demokratskog propagiranja".31
Vrt u galorisu,
1953.
Nema~ka je, u poku{aju da spre~i uni{tavanje demokratije
zajedno sa narodom, kao {to se dogodilo za vreme Tre}eg rajha, najrevnosnija
u spre~avanju govora mr`nje. Godine 1996. zabranila je pristup levi~arskom
sajtu XS4ALL, koji je poreklom iz Holandije.32
Velika Britanija je 1996. osnovala Fondaciju za nadzor Interneta, koja
filtrira postavljanje veb-stranica, i koja je nastala kao posledica
prethodnog zahteva vlade da kompanije koje pru`aju Internet usluge moraju
cenzurisati "ilegalan" materijal koji prenose takozvani "informativni"
izvori.33 Singapur, u skladu sa
svojom tiranskom represijom nad slobodom govora, osnovao je Internet
servis pod kontrolom vlade, SigNet, kao jedini pristup Internetu za
svoje gra|ane. Zabranjivani su sajtovi koji, po mi{ljenju vlade, mogu
da dovedu do smanjenja morala, da negativno uti~u na rasu ili religiju,
ili ugro`avaju bezbednost.34 [irom
sveta sve vi{e zemalja reaguje na ono za {ta smatraju da predstavlja
opasnost po njihove politi~ke, moralne, verske i ekonomske stavove i
verovanja, tako {to smi{ljaju nove na~ine da zabrane ili podvrgnu cenzuri
prenos i prijem takvih informacija putem Interneta.
Mnogi veruju da krajnje desni~arske i ekstremisti~ke radio-stanice,
Internet sajtovi i televizijski programi direktno doprinose mr`nji,
nasilju pa ~ak i ubistvima. Me|utim, u SAD, mnogi ili ve}ina onih koji
smatraju da je desni~arska retorika odvratna, generalno brane pravo
svojih neistomi{ljenika na slobodno izra`avanje. Na primer, G. Gordon
Lidi, osu|eni provalnik u Votergejt, otvoreno je savetovao slu{aoce
kako najefikasnije ubiti pripadnika javnog reda. Neki nagove{tavaju,
a neki su i sigurni u to, da emisije poput Lidijevih doprinose paranoji
koja je dovela do bomba{kog napada u Oklahoma Sitiju. Me|utim, novinar
Sidni [anberg, govore}i o tome kako je donekle ta~no da je govor "besa"
bio hrana za "nihilisti~ki gnev bomba{a", tvrdi da "u}utkivanje
radijskih pljuva~a ne}e re{iti ni{ta, a od njih }e samo napraviti mu~enike".35
Elen Ratner, izve{ta~ Informativnog radio-servisa iz Bele ku}e, je napisala:
"Govorne emisije na radiju su kona~no popri{te za slobodu govora.
Okriviti tok-{ou emisije za bomba{ki napad na Oklahoma Siti zna~i osuditi
Ustav zato {to nam garantuje pravo na slobodno izra`avanje".36
Prave ideje
Desni~arski politi~ari u Americi, kao i pripadnici
drugih politi~kih partija, su ideolozi. Oni veruju da jedino oni imaju
prave odgovore. Nema kompromisa. Svi ostali gre{e. Kao i svi drugi po`rtvovani
ideolozi, `ele da drugima nametnu svoja uverenja i na~in `ivota, veruju}i,
poput fundamentalisti~kih verskih grupacija, da }e ostali, verovali
oni u to ili ne, od toga imati koristi. Neslaganje je jednostavno pogre{no
i nedopustivo.
Ba{ ti glasovi koje desni~ari poku{avaju da u}utkaju, poput Ameri~ke
unije za gra|anska prava (ACLU) i drugih organizacija za za{titu gra|anskih
sloboda, u velikoj meri omogu}avaju da se ~uje i glas desni~arskih disidenata
i radikala. Oni ne poku{avaju da na svoja uverenja primene logiku po
kojoj su samo njihove re~i istinite zbog ~ega treba da im se omogu}i
puna sloboda da propagiraju svoje ideje bez i~ije intervencije, ali
da oni koji se sa njima ne sla`u treba da budu cenzurisani. Nije slu~ajnost,
zato, da mnogi desni~arski ideolozi koriste crkvu i religiju kao bazu
za svoje tvrdnje, zaobilaze}i zdrav razum time {to se oslanjaju na maksime
kao {to su "verujem zato {to verujem" i "slepa vera je
tvoj vodi~".
^ak i one desni~arske grupe koje nisu otvoreno i svesno neonacisti~ke
~esto prihvataju isti pristup koji imaju i nacisti. "Gott mit uns"
je argument kojim super-rasa opravdava ocrnjivanje i, ako je to potrebno,
eliminisanje svih drugih koji nemaju tu bogomdanu superiornost, pa su
stoga inferiorni i bukvalno neva`ni i odbacivi. Dok se mnoge crkve i
verske grupacije protive takvoj, po njihovom mi{ljenju, zloupotrebi
religije, istorija je vi{e puta pokazala da ~ak i mati~ne crkve u bilo
kom vremenskom razdoblju - ponekad veoma zdu{no - podr`avaju, toleri{u,
ili se u najmanju ruku ne protive upotrebi religije za opravdavanje
podjarmljivanja pa ~ak i genocida nad odre|enim grupama ljudi. Evropski
krsta{i, koji su ubijali i plja~kali po Bliskom istoku, i odbijanje
katoli~ke crkve da osudi Nema~ku zbog smi{ljenog genocida nad Jevrejima,
Ciganima, homoseksualcima i drugima za vreme Drugog svetskog rata -
pa ~ak i njeno sau~esni{tvo u tim zlo~inima time {to o tome odbija da
govori - osnova su za ube|enja i pozive na delovanje mnogih savremenih
desni~arskih verskih organizacija. Dokumentarac PBS-a iz 1996. godine
pod naslovom "Bog je na na{oj strani" dao je sa`et prikaz
uspona verske desnice.
Mnogi desni~arski verski programi na radiju, televiziji i Internetu,
umereni su po svom tonu, i pre svega tra`e pravo da propagiraju uverenja
svoje sekte ili verske organizacije, ali ima i onih koji versku osnovu
koriste za izazivanje odre|ene vrste mr`nje kod slu{alaca. Jedan od
likova sa "Hri{}anske televizije" je, na primer, Bob Enjart.
On ka`e: "Ja sam Bob Enjart, najpopularniji, samoproklamovani,
desni~arski, religiozno fanati~an, homofobi~an, i protiv abortusa tok-{ou
voditelj u Americi". Njega reklamiraju kao "jednu od najve}ih
TV li~nosti dana{njice... hri{}anin koji je ponovo ro|en i koji zna
da razlikuje dobro od zla". Da ne bi bilo sumnje u to da je njegova
publika svesna religiozne osnove u njegovim nastupima, za njega se govori
jo{ i to da je "kao Ra{ Limbo, samo sa dozom hri{}anstva".37
Desni~arske verske grupe se ne mogu lako svrstati u kategorije. U nekim
grupama belci izra`avaju mr`nju prema crncima, a neke su, pak, grupe
u kojima crnci napadaju belce. U su{tini, me|utim, desni~arski pokreti
mr`nje dr`e se nekoliko op{tih klju~nih ube|enja: rasisti~ka superiornost
belaca, antisemitizam, mr`nja prema vladi i strah od Novog svetskog
poretka. Godine 1997. Obave{tajni projekat Ju`nja~kog pravnog centra
za siroma{tvo zabele`io je 911 ogranaka grupa koje {ire mr`nju, uklju~uju}i
tu i "rasisti~ke sve{teni~ke slu`be Hri{}anskog identiteta i crna~ke
separatiste sa rasisti~kim platformama, uklju~uju}i i Naciju islama".38
Pojam "verska desnica" je o~igledno univerzalan za mnoge desni~arske
grupacije, od kojih su ve}ina pristalice fundamentalne ili veoma uske
(ekskluzivne) religiozne osnove. Neke od grupa verske desnice zapravo
svoje ciljeve orijenti{u ka specifi~nim religijskim principima, dok
druge jednostavno prihvataju ili uklju~uju religiju kao dopunski faktor.
Liga Horasa Mana, koja sebe opisuje kao "patriotsku i obrazovnu",39
i koja je po desni~arskim standardima "liberalna", izdala
je vodi~ za administratore dr`avnih {kola pod nazivom "Verska desnica:
Uverenja, ciljevi, strategije".40
Vodi~ obuhvata neka od slede}ih uverenja, koje je Liga sakupila iz literature
koju {tampaju organizacije koje pripadaju verskoj desnici.
o Bez Biblije ne mo`e postojati moral (dobro i zlo).
o Hri{}ani mogu efikasnije primeniti biblijske principe u vladavini
zato {to ~itaju Bibliju i veruju u njeno u~enje.
o Osniva~i nacije su za dru{tvo stvorili zakone i standarde po biblijskim
principima.
o Postoji samo jedan zakon - bo`ji zakon - i samo jedan izvor iz kojeg
se do njega mo`e do}i, a to je Biblija.
o Knjige u u~ionicama i bibliotekama, koje sadr`e "antibiblijski"
jezik ili govore o okultizmu moraju se zabraniti.
o Biblija daje bo`jim hri{}anima pravo da nadgledaju podu~avanje dece.
o Za spas Amerike, ljudi se moraju vratiti patriotskim i konzervativnim
doma}im politikama (to jest, zabraniti abortus, ponovo uvesti molitve
u {kole, odr`avati vojnu snagu, staviti pornografiju van zakona).
o "Sekularni humanizam" i druge "antibo`je" filozofije
moraju se zameniti moralom koji u svom sredi{tu ima Boga.
o Plan Svevi{njeg je da obrazovanje vrati pod kontrolu hri{}anske zajednice.
o Verska desnica mora pobediti na izborima da bi dobila ve}inu u svim
gradskim savetima i {kolskim odborima.
o Jednoga dana, slu`e}i Bogu, hri{}anska desnica }e zavladati zajedno
sa svojim kraljem Isusom Hristom.
o Pentekostalna vizija predvi|a drugu `etvu koja }e osloboditi bo`ji
gnev; u skoroj budu}nosti do}i }e do su{e, gladi, zemljotresa, epidemija,
ratova i nuklearnog u`asa, kao i rasprostranjenih demonskih aktivnosti.
o Svet je podeljen izme|u spa{enih i nespa{enih, i izme|u dobra i zla
(samo su hri{}ani spa{eni i dobri, klju~no na~elo grupa Hri{}anskog
identiteta).
Verska desnica ne deluje u vakuumu, ve} aktivno primenjuje svoja uverenja
u politi~koj areni, {to obja{njava dominaciju Republikanske partije
tokom 90-ih godina. Jedan izve{taj iz 1993. godine koji se odnosi na
obrazovanje, ali koji obuhvata i op{tu oblast politike, je primer za
to:
"Ova godina, 1993, najkriti~nija je od narednih 4 godina liberalnog
Kongresa i liberalnog predsednika. Oni mogu da donesu kakav god `ele
liberalni zakon. Vi i va{a deca mora}ete da `ivite pod tim jarmom ropstva
koji mo`e da uni{ti ne samo ono u {ta verujete, ve} mo`e i potpuno da
otu|i va{u decu od vas, uz pomo} liberalne {kolske socijalisti~ke indoktrinacije".41
Dok mnogi misle da hri{}anska desnica otvoreno raspiruje mr`nju ili
da se, kao {to je slu~aj sa grupama Hri{}anskog identiteta, pored rasizma
i antisemitizma, bavi i teorijama zavere, veliki broj desni~arskih hri{}anskih
grupa, izbegavanjem zapaljive retorike, uspeva da deluje umereno i bezopasno.
Jedna takva grupa je i organizacija u povoju Ispunitelja obe}anja, mu{ka
hri{}anska organizacija koja je 90-ih godina zapo~ela sa organizovanjem
mitinga {irom zemlje, i koja je oktobra 1997. odr`ala veliki protestni
mar{ u Va{ingtonu da bi pokazala svoju mo}. Po{to su u svoje redove
uspeli da privuku veliki broj ina~e apoliti~nih Amerikanaca mu{kog roda,
ova organizacija naoko izgleda politi~ki bezazlena - ako se izuzmu njeni
seksisti~ki principi i metodi - i, zapravo, sna`no insistira na tome
da je potpuno apoliti~na. Me|utim, cilj za koji se zala`e je "preuzimanje
Amerike u ime Isusa", a to je ista ekskluzivisti~ka retorika koju
koriste hri{}anske verske grupe krajnje desnice koje {ire mr`nju. Za
neke od vo|a ove organizacije se zna da su povezani sa krajnje desni~arskim
i ekstremisti~kim grupama. Dok ovo pi{emo, mediji jo{ uvek nisu prodrli
u su{tinu operacija i detaljnog plana organizacije Ispunitelja obe}anja
i njenih vo|a.42 Nije sasvim jasno
da li }e Ispunitelji obe}anja postati multirasni pandani Nacije islama
Luisa Farkana i njegovog Mar{a miliona ljudi, ~iji su rasisti~ki, seksisti~ki
i antisemitski pogledi bukvalno identi~ni sa gledi{tima pojedinih desni~arskih
grupa belaca koji {ire mr`nju (osim {to je mr`nja belaca zamenjena mr`njom
crnaca). Jedna organizacija za nadgledanje desnice, Savez politi~kog
istra`ivanja, dala je slede}i komentar o Ispuniteljima obe}anja:
"Godine 1990. Ispunitelji obe}anja privukli su samo sedamdeset
mu{karaca na svoj prvi miting, a danas (1997) dr`e mitinge na stadionima
{irom zemlje, na koje u proseku dolazi oko 40 000 ljudi. Ova stadionska
de{avanja sada omogu}avaju Ispuniteljima obe}anja da tvrde da imaju
preko milion sledbenika. Prihodi ove organizacije porasli su sa 1,5
miliona dolara 1991. na 96,4 miliona dolara 1996. godine. Veliki miting
pod nazivom 'Stani u odbranu', koji je odr`an pro{log oktobra u Va{ingtonu
(1997), bio je o~igledan uspeh kako za Ispunitelje obe}anja, tako i
za njihovog desni~arskog osniva~a Bila Makartnija. Ispunitelji obe}anja
su ne`nija, prijatnija strana desnice - strana koja na vrlo efikasan
na~in mo`e da regrutuje pristalice iz hri{}anskih zajednica organizovanih
po boji ko`e, {to je i eksplicitni cilj Ispunitelja obe}anja. Uz pomo}
samocenzurisanja retorike koja bi ih vi{e razotkrila, kao {to su na
primer pozivi `enama da se 'pot~ine' svojim mu`evima, i izjave u kojima
se priznaje da je njihov cilj rasno pomirenje a ne rasna jednakost,
Ispunitelji obe}anja su postali verovatno jedan od najefikasnijih ogranaka
za regrutovanje u hri{}ansku desnicu. Ako je to zaista tako, to mo`e
da dovede do daljeg oja~avanja mo}i hri{}anske desnice u okviru Republikanske
partije... Potraga Ispunitelja obe}anja za novim pastorima na velikim
mitinzima za obu~avanje i osve{tenje (poput onog odr`anog u Atlanti
kojem je prisustvovalo 39 000 pastora) potvr|uje njihov stalni uticaj
u mnogobrojnim crkvama, uklju~uju}i tu i crkve organizovane po rasnom
principu".43
Prakti~no u~e{}e pristalica hri{}anske desnice i njihova po`rtvovanost
u politi~koj areni, doveli su, 1996. godine, do izbora konzervativnog
Kongresa pod kontrolom republikanaca. Hri{}anska desnica, od umerene
do radikalne, pretvarala je svoje strahove u dela.
Izve{taj Obave{tajnog projekta navodi 474 organizacije za {irenje mr`nje
koje su u~estvovale u zabele`enim akcijama, kao {to su zlo~ini, mar{evi,
mitinzi i deljenje letaka. Pravu meru postojanja ovakvih grupa isti~e
~injenica da Izve{taj Obave{tajnog projekta nije uvrstio takozvane patriotske
grupe kao {to su milicije ili organizacije koje postoje samo na Internetu,
a koje u ve}ini slu~ajeva ~ini ili samo jedna osoba ili relativno mala
grupa ljudi koja je uspela da osnuje svoju personalnu veb-stranicu.44
Grupe su u Izve{taju podeljene prema njihovim sopstvenim definicijama
delovanja i kriterijumima udru`ivanja: Kju kluks klan, Neonacisti, Skinhedsi,
Hri{}anski identitet, Crni separatisti. One grupe koje se ne mogu svrstati
u ove kategorije - politi~ke grupe kao {to je Ameri~ka prva partija,
nacionalisti~ke grupe poput Konfederativnog dru{tva Amerike, izdava~i
kao {to je Keltski krst, i rasisti~ke grupe kao {to je Nacionalna asocijacija
za napredak belaca (sa mno{tvom ogranaka {irom SAD), spadaju u kategoriju
Ostali.45
Izve{taj je potvrdio nalaze koje je FBI objavio samo nekoliko meseci
pre toga, u kojima se pominje "dalji trend opadanja tradicionalnog
levi~arskog lokalnog ekstremizma i pove}anje aktivnosti me|u ekstremistima
povezanim sa desni~arskim grupama i organizacijama sa posebnim interesovanjima".
Izve{taj navodi da desni~arski ekstremisti "ose}aju da su ugro`eni
zbog ubrzanih promena u kulturi i ekonomiji SAD ili da su u potrazi
za nekim vidom li~ne afirmacije".46
Nije ~udno to {to je Novi poredak, jedna od desni~arskih grupacija koja
zagovara prevlast belaca, planirala postavljanje bombe u {tab Ju`nja~kog
pravnog centra za siroma{tvo i likvidaciju njegovog vo|e Morisa Disa.
Lideri Novog poretka, uklju~uju}i i nekada{njeg ~lana Kju kluks klana,
uhap{eni su pre nego {to su uspeli da sprovedu svoju nameru u delo.47
^ak i akcije demokrata za prikupljanje sredstava koriste desni~arske
verske grupacije kao "bête noire". Godine 1998, po{tom su
distribuirane molbe za nov~ane priloge Komitetu demokratske senatorske
kampanje sa slede}im tekstom: "Ne}u mirno posmatrati kako dobro
organizovane i izda{no finansirane desni~arske grupe (poput Hri{}anske
koalicije) poku{avaju da preuzmu kontrolu nad ameri~kim Senatom".48
Uz molbu je {tampana i mapa u kojoj stoji: "Hri{}anska koalicija
je dominantna u Republikanskoj stranci u 18 dr`ava, a veoma je sna`na
u jo{ 13".
Prevela Milica
]irovi}
* Iz: Robert L. Hilliard and Michael
C. Keith, Waves of Rancor: Tuning in the Radical Right, M. E.
Sharp, 1999, str. 18-29 i 38-42.
1 J. P. Dolan, "Hate Radio",
kritika Radio Priest: Charles Coughlin, the Father of Hate Radio
Donalda Vorena (Warren), New York Times, 25. avgust 1996, odeljak 7,
str. 20.
2 Donald Warren, Radio Priest:
Charles Coughlin, the Father of Hate Radio (New York: Free Press,
1996), str. 37.
3 Michael Kazin, "The First
Radio Populist: A Lesson from the 1930s", Tikkun (januar-februar
1995): 37.
4 Warren, Radio Priest, str.
29.
5 Ibid., broj strane nepoznat.
6 Nea Gabler, "Walter Winchell",
American Heritage, novembar 1994, str. 96.
7 Hale, Radio Power, str.
XV.
8 W. J. West, Truth Betrayed
(London: Gerald Duckworth), 1987, str. 60.
9 James Wood, History of International
Broadcasting (London: Peter Pereguinds, 1992), str. 50.
10 Masayo Duus, Tokyo Rose, Orphan
of the Pacific (New York: Kodansha International, 1979), str. 98.
11 Warren Russel Howe, The Hunt
for Tokyo Rose (New York: Madison Books, 1990), str. 5.
12 www.earthstation1.simplenet.com.Tokyo_Rose.html.
13 Irving E. Fang, Those Radio
Commentators! (Ames: Iowa State University Press, 1997), str. 6.
14 Ibid., str. 12.
15 Ibid., str. 6.
16Michael Nelson, War of the
Black Heavens: The Battles of Western Broadcasting in the Cold War
(Syracuse, NY: Syracuse University Press, 1997), str. 44.
17 Harper's Magazine, novembar 1949,
str. 579.
18 Fang, Those Radio Commentators!,
str. 207.
19 Gini Graham Stott, Can We
Talk? (New York: Insight Publishers, 1996), str. 197.
20 Ibid.,
str. 208.
21 Ibid., str. 206.
22"Radio", Time,
18. jun 1956, str. 26.
23 Ibid.
24"Who's in Grant's Tomb?"
People Weekly, 19. avgust 1996.
25 "Radio: The Hot-Hot Line",
Time, 12. jun 1995, str. 4.
26 Norman Goldstein, The History
of Television (Surrey, England: Colour Library Books, 1991), str.
212.
27 Tom Shales, Washington Post,
15. jul 1978.
28 Kenneth Jost, The CQ Researcher,
Washington DC, 1994, str. 363.
29 Patti Hartigan, "A war of
words in cyberspace", Boston Globe, 22. novembar 1998, str.
E2.
30 Maria Seminerio, "AOL Refuses
to Remove KKK Site", ZD Net, 8. april 1997, str. 1.
31 Web Communications, "Censoring
the Net - Disguiesd as Fighting Terrorism", str. 1, www.webcom/ezundel/english/alert.G-7.html.
32"Global Action Brief",
15. oktobar 1997, http://www.xs4all.nl/felipe/germany.html.
33 "International Censorship
Issues", www.efa.org.au/issues/censor/censs.html, 16. oktobar 1997.
34 Ibid.
35 Sidney H. Schanberg, "How
Dangerous Are Our Waves" (uvodnik), Atlanta Constitution,
5. maj 1995, str. a3A.
36 Ellen Ratner, "After Oklahoma
City: Talk Radio Responds, Our 'Back Fence'", Los Angeles Times,
27. april 1995, str. 7.
37 Promotivni materijal Boba Enjarta,
bez datuma.
38"Intelligence Project Documents
Big Growth in Hate Groups", SPLC Report 28, br. 1 (mart
1998): 3.
39 Od{tampano sa Interneta, 1998;
izvor bez datuma.
40 Ibid. Priru~nik je verovatno
objavljen 1993. Veb-adresa nije poznata. The Horace Mann League, KH
414 Uno, Omaha, NE 68182-0162.
41 R. Simonds, "President's
Report, National Association of Christian Educators/Citizens for Excellence
in Education" (Costa Mesa, CA, 1993), str. 3.
42 Posetnica koju su delili ~lanovi
Asocijacije za politi~ko istra`ivanje sa natpisom "Izazovite Ispunitelje
obe}anja", avgust 1997.
43"Dear Friends", pismo
D`in Hardisti (Jean Hardisty), izvr{nog direktora Asocijacije za politi~ko
istra`ivanje, 28. novembar 1997.
44 Southern Powerty Law Center,
Intelligence Report (zima 1998): 6.
45 Ibid., str. 29-33.
46"Terrorist Acts Drop But
May Be More Deadly", ABI/INFORM 16, br. 8 (avgust 1997): 9.
47"3 Charged in Alleged Hate
Conspiracy", Los Angeles Times, 8. mart 1998, str. A17.
48 Tekst sa letka koji je D`ejms
Karvil (James Carville) slao na odre|ene adrese.
Svakida{njica:
O
odlasku i povratku, definicija pojma
Dr`ava: Kako
do novog ustava (dr`ave)
|
