Beograd, Godina VIII (1996) Broj 147 1-15. septembar 1996. Cena 5 dinara
 

Deca

Pocetak skolske godine obicno prati radost. Sada je ona visestruko prigusena. Ubijena, osakacena i osirotela deca su nezaceljen trag rata. Roditelji vecinom sve teze mogu da pristojno ishrane, obuku i opreme svoju decu; posla i prihoda je sve manje, a skupoca sve veca. I ucitelji i nastavnici su sve siromasniji. Nevolje nisu samo materijalne. Ni roditelji a ni ucitelji ne mogu da se snadju, uz sve udzbenike i prirucnike, da poduce decu humanim vrednostima, i da im objasne u kojoj i kakvoj zemlji se nalaze. A sta ce biti kada se skole zavrse, malo ko se usudi da predskazuje.

Cinici bi se mogli rugati visku brige za ovdasnju decu, kada se sve cesce govori o deci u citavom svetu kao zrtvama nasilja i bezdusne trgovine, a ne samo siromastva i bede. Razlika je, ipak, sustinska kada, kao ovde, vladari i nacionalne vodje bez zazora i odgovornosti odlucuju o ratu i miru, gde se cak i ne sretnu radi potpisa sporazuma o ukidanju segregacije, i dece (kao na Kosovu), a preko svoje propagande jos namecu i da slavimo njihove toboze pomiriteljske gestove.

Uobicajeni zamor dece jedva da se i cuje od larme odraslih. Bezmalo svi isteruju neku svoju pravdu; kao da samo deca moraju cutke da rade, pa jos i da budu radosna. Ali, deca nas posmatraju, i ko zna sta osecaju i misle.

A bilo je za ocekivati, ne samo od dece, da kraj rata prati primetnija - radost.

N. P.



		

Knjiga u novinama

Vladimir Goati,

Politicke elite, gradjanski rat i raspad SFRJ


U ovom broju:


Republika br. 147 1-15. septembar 1996.
[Posaljite nam vas komentar]

[Arhiva]

[© Copyright Republika & Yurope 1996 - Sva prava zadrzana]