Prije nekoliko dana prolazim kraj osnovne skole u Zvorniku. U susret mi idu dvije dvanaestogodisnje djevojcice. Drze se za ruke, skakucu, posmatraju me i ogovaraju. Pocinjem se ljutiti.  
"Ciko" - rece jedna kad su mi vec sasvim blizu prisle -"imas li da nam dвs deset dinara?"  
"Izvoli." - rekoh i dadoh joj novcanicu od pedeset  
dinara. "Nemam nista sitnije." (Pravdam se.)  
Ustezuci se uzese i produzise skakutati i cavrljati  
do samousluge.  

Brzo sam obavio planirani posao u skoli i vracam  
se: Djevojcice izlaze iz trgovine. U ruci su drzale chips. Ugledase me i  rekose sasvim zbunjeno:  
"Hoces li kusur."  
"O, neee."" -zbunih se i ja.  

Odose ogovarajuci me kikotom.  
Opet pocinjem da se ljutim.