Pobeda opozicionog kandidata na septembarskim izborima za saveznog predsednika kao i delimicna izborna pobeda demokratske opozicije u federalnom parlamentu, samo su odskrinule vrata demokratskim procesima. Ono sto je, verujemo, u ovom trenutku najvaznije, jeste, s jedne strane, definitivna spoznaja da je vlast smenljiva i, s druge, da ona prestaje da bude monolitna i monokefalna.
Svedoci smo, pak, da nase pravosudje i dalje funkcionise na starom modelu. Sudska vlast, naime, kao da ceka naredjenja »odozgo« umesto da, bez odlaganja, aktivira mehanizme vlasti na koje drustvo toliko dugo ceka.
Tuzilastva se ni sada, uprkos mnogobrojnim i ocitim kriminalnim radnjama pojedinaca i uticajnih grupacija iz politike i privrede, retko oglasavaju i, izgleda, ne usudjuju da podnesu krivicne prijave i sacine optuznice. Nista manje nije bila opasna ni dugogodisnja represija drzavnih organa nad gradjanima. Tako je bilo moguce ubistvo novinara Slavka Curuvije i hapsenje mnozine njegovih kolega; tako je bila ostvariva i misteriozna otmica nekadasnjeg predsednika Srbije Ivana Stambolica, do danas jos uvek nerazjasnjena.
A nase pravosudje – cuti. Cuti i ceka! Koga i sta? Mozda da izrazi lojalnost novoj vlasti?