Odlukom nadleznih vlasti, redovne skole i univerziteti uglavnom ne rade. S istog mesta potice i preporuka da nema ponavljaca.
Lekcije su ipak pojacane. Narocito na otvorenom prostoru. Oni porucuju da ce »nauciti pameti« ove. A ovi uzvracaju isto onima. I dobacuju jedni drugima da su – »fasisti«. Legendarnu »bubotu«, vezivanu obicno za subotu, zamenilo je najsavremenije oruzje u svakodnevnoj upotrebi. Jos se ne zna da li ce u ovoj skoli biti ponavljaca i ko ce to biti.
Scucureni u sklonistima, stanovima ili sami u sebi, prebiramo po razlozima zasto bas nama da se sve ovo desi. I, ako nismo potpuno van sebe i ne trazimo krivce samo u drugima (blize i dalje), nailazimo na neizbezno pitanje o vlastitom udelu u svojoj sudbini.
Iznudjena skola preispitivanja savesti i delatnosti ima, svakako, dobre i lose strane. I tu mozemo biti neuspesni, ponavljaci. Ali, mozemo i da uspesno savladamo neobicno gradivo. Ako, jednoga dana, stvorimo valjane skole i univerzitet, bice to najsigurniji znak uspesno savladanih lekcija. I reanimacije. To vazi i za institucije drustva i drzave. Tek tada bismo postali punoletni gradjani, a ne veciti djaci, na stalnom »prevaspitavanju« i »drustveno-korisnom radu«. Uvek, dakle, ima izbora.