Studenti su u petak, 26. maja, dan uoci stupanja na snagu odluke ministra o »vanrednom stanju« na univerzitetu, porusili tarabe koje vec poduze stoje oko spomenika Njegosu (spomenik Dositeju stoji u obliznjem parku, skrajnut), na platou ispred Filozofskog fakulteta (i Rektorata), gde su se doskora okupljali na protestnim skupovima. Priznajem da mi se dopao potmuli zvuk rusenja ovih taraba kao znak izlaska iz »rezervata« i ponovnog »osvajanja« javnog prostora za slobodnu rec i akciju.
Ne znam kako ce teci dalji dogadjaji nakon rusenja taraba. Ne znam ni da li ce studenti srusiti tarabe i prema onim kolegama koji su ravnodusni ili na strani rezima, prema profesorima koji se drze po strani ili ostaju poslusnici, itd. Ne znam ni da li ce i sami rusioci taraba siriti viziju slobode ili ce pristajati uz skucene ideologije i ostati samo tragicne zrtve cija se oslobadjajuca »pesma« nece valjano ni cuti od »oluje« batina i progona.
Znam barem toliko da je pomenuto rusenje taraba lep i obecavajuci dogadjaj.