Kada nam neko kaze da zivimo sigurno u slobodi i obilju a vlastito iskustvo govori suprotno, znamo da nas obmanjuje. Ukoliko nam isti govore da smo u nevoljama ali je za njih neko drugi kriv, skloni smo da poverujemo. Kao da je lakse podneti svoju mizeriju ako verujemo da smo vazda nevine zrtve, da nikome zlo nismo naneli, a nama, eto, samo zlom uzvracaju. Ko haje za cinjenice!
S obmanama je, ipak, lakse izici na kraj negoli sa samoobmanama. A kada nas potonje obuzmu onda i obmane lakse primamo. Krug se zatvara dok ne postavimo pitanje sta je uzrok a sta posledica, i mora li biti bas onako kako trenutno stvari stoje. Ako ne mora, i zaista ne mora, uspesnije cemo se nositi i sa obmanama i sa samoobmanama. Znacemo da je ono sto nam se namece kao neizbezna nuzda samo obmana. Tada je lakse provaliti zatvoreni krug.