Ivanu Novkovicu, tehnicaru leskovacke televizije koji je 1. jula (u pauzi kosarkaske utakmice) pozvao sugradjane na miting 5. jula, klicalo je toga dana oko 20 000 gradjana kao najzad upaljenom svetlu. Ivanovi sugradjani izrazili su gnev zbog zrtava rata, rastuce bede, cenzure medija i neodgovorne lokalne vlasti. Svetlom je dakle obasjano jadno stanje na »juznoj pruzi« koja se vec dugo smatra »tvrdjavom SPS«. Iznenada je nestajao mrak i strah.
Pod svetlom su se nasle i vlasti koje su sprecavale okupljanje gradjana, radile i »po kucama«, saslusavale, hapsile i osudjivale govornike; Ivan je »zaradio« 30 dana zatvora. Uprkos represiji, gradjani su nastavili da se okupljaju, protestujuci i protiv kaznjavanja Novkovica, trazeci promene ne samo lokalne vec i vise vlasti, sve do Milosevica. I tako to traje vec dvadesetak dana. Protiv Ivana je pokrenut i krivicni postupak, ne bi li trajnije ostao u zatvoru i time tek upaljeno svetlo bilo utuljeno.
Svetlo koje je kresnulo u Leskovcu a potom u sve vecem broju gradova Srbije osvetljava citavu zemlju, razaranu ne samo nedavnim NATO bombardovanjem vec i desetogodisnjom destrukcijom vlasti. Osvetljava i ponor nad kojim se nalazimo ako ne dodje do zaokreta. Tracak svetla uperen je i ka buducnosti, na spontane i organizovane proteste gradjana i zahteve za »odlaskom« Milosevica.
Ko duze pamti setice se »mitinga jednog coveka« na Terazijama, od pre vise od deset godina. Pozivao je sugradjane da od njega cuju istinu, nasuprot onima preko reke, koji u Centru »Sava« i CK »mlate praznu slamu«. Vatrogasci su ga skinuli s drveta valjda da ne potpali slamu, a nadlezne sluzbe su ga hospitalizovale, da mu se danas ni ime ne zna. Ubrzo potom usledili su masovni »mitinzi istine«, pa ratovi, pa novi mitinzi 1996. godine, a sada opet neki novi mitinzi. Sta je u njima staro a sta novo, tesko je sasvim pouzdano proceniti, jer su dogadjaji brzi od razmisljanja.
Dok je svetla bice osvetljen kako dosadasnji put stradanja tako i predstojeci put izbavljenja.