Nacin da se jedno srusi a drugo izgradi nije nimalo lako otkriti. Nije ni mogucno mimo prakticnog delovanja. Bas takvo delovanje, primerice u jesen 1996. i u leto 1999, stvara pouzdan kamen temeljac od kojeg prakticno zapocinje uspostavljanje novog poretka. Pre tri godine gradjani su, kao nikad ranije u istoriji Srbije, branili svoje pravo glasa, a ovoga leta brane samo pravo na zivot, slobodu misljenja i javno delovanje (pre svega, spontani mitinzi u Leskovcu, Krusevcu, Cacku i Valjevu).
Iznenadjuje, pak, odsustvo stvarnog interesa opozicionih stranaka, nevladinih organizacija i nezavisnih medija da jasnije artikulisu takva prakticna nastojanja. Cudnovato je da previdjaju ono sto bi bilo i u njihovom interesu. Praktikovanje ljudskih prava, uprkos svih rizika, pomalja se kao kamen temeljac buduceg demokratskog poretka. Kada se to shvati i prihvati bice lakse prosiriti krug pristalica promena, jer ce se pouzdanije znati njihov smer a cena promena bice niza od pretece bujice nasilja.
Steta ako se to ne shvati i prihvati sada, ali kad se bude desilo, promene ce biti izvesnije.